Protest radnika "Ikarbusa"

Kako kažu, račun “Ikarbusa” blokiran je zbog dugova koji premašuju sedam miliona evra, tako da nema ni tehničkih mogućnosti za isplatu zarada. Zato im je Vlada Srbije, posle 24 dana štrajka u krugu fabrike, poslednja stanica.

Zaposleni u “Ikarbusu” su “povukli ručnu” - više ne rade.

Autobusi ne izlaze sa proizvodne linije, a radnici su se preselili ispred zgrade Vlade Srbije.

Od danas, tu pokušavaju da nađu rešenje za svoje probleme.

Za četiri neisplaćene zarade, i to što više nemaju ugovorene nove poslove.

“Tamo nas niko ne vidi, niko nas ne čuje. S njima smo pregovarali, i nikakav dogovor nismo postigli. Došli smo ispred vlade da vidimo da li oni mogu nešto da nam pomognu. Borimo se za svoju egzistenciju, ništa drugo”, kaže Zoran Petrović iz samostalnog sindikata “Ikarbusa”.

“Ikarbus” je pre oko godinu dana prodat ruskoj kompaniji "Avtodetal-Servis".

Ugovorom je predviđeno da u prvoj godini investiraju oko milion i po evra, kao i da povećaju proizvodnju.

Radnici kažu da je do sada sve ostalo samo na obećanjima.

“Šta da vam kažem, ‘grebem’ se od roditelja penzionera. Eto tako”, “Radnici su bili isuviše tolerantni prema ovakvom rukovodstvu. Upozoravali smo, neka ostane sve u krugu kuće, možda je to i bilo pogrešno”, kažu neki od štrajkača. Jedini realan efekat dvadesetčetvorodnevnog štrajka radnika “Ikarbusa” za sada je ostavka generalnog direktora Srećka Nijemčevića. I to posle punih šest godina na čelu ove firme.

“Nisam mogao da izdržim u tom odnosu između vlasnika i radnika. Zaključio sam da je bolje da se iz toga izvučem. Neka dođe neko ko će moći da tu filozofiju poslovanja koju nameće novi vlasnik sprovodi u fabrici”, rekao je Nijemčević. “Mi smo propali mnogo pre nego što je ruski kupac došao ovde. Tako da je to bio pokušaj postojećeg menadžmenta, predvođenih gospodinom Njemčevićem, da svu tu odgovornost prebaci na ruskog kupca”, smatra rukovodilac projekta u “Ikarbusu” Milenko Babić.

“Nije on jedini odgovoran, ali jeste najodgovorniji, jer je bio na čelu fabrike poslednjih šest godina. Nama sad predstoji borba da probamo da izvučemo firmu iz propasti”, navodi on.

A izvlačenje iz propasti, bar prema rečima nekih od radnika, počeće slanjem prijave nadležnim organima za postojanje određenih zloupotreba u radu menadžmenta.

Da li je fabrika koja radi punih 86 godina pred vratima likvidacije, i da li je samo atraktivno zemljište bilo pravi razlog za kupovinu znaće se do kraja godine.

Otprilike do tada ruski vlasnici imaju obavezu da proizvode autobuse.