Lukićima doživotna i 30 godina

Sudsko veće Haškog tribunala osudilo je na doživotnu kaznu zatvora Milana Lukića zbog ubistva najmanje 130 muslimana u Višegradu. Istom presudom, Sredoje Lukić osuđen je na 30 godina zatvora. Zločine za koje su Lukići proglašeni krivim sudije su okarkaterisale kao "bezobzirno nepoštovanje ljudskih života".

U presudi koju je pročitao sudija Patrik Robinson, predsednik Tribunala, navodi se da spaljivanje živih ljudi, koje se u dva navrata dogodilo u Višegradu, a za koje se terete Milan i delimično Sredoje Lukić, predstavlja drastičan primer nečovečnosti.

"U previše dugoj, tužnoj i mizernoj istoriji ljudske nečovečnosti prema drugom čoveku, požari u Pionirskoj ulici i na Bikavcu sigurno zauzimaju visoko mesto. Na kraju XX veka, obeleženog ratovanjem i krvoprolićem kolosalnih razmera, ovi užasni događaji ističu se po zlokobnosti spaljivanja, po očiglednom predumišljaju i proračunatosti koji su ih definisali, po čistoj bezobzirnosti i brutalnosti”, naveo je sudija Robinson.

Sredoje Lukiæ (FoNet, arhiva)

Na odluku da Lukića pošalju u zatvor do kraja života, kako je rekao sudija Robinson, snažno je uticalo i svedočenje Zehre Turjačanin, jedine koja je preživela zločin u kome su spaljena 72 živa čoveka, uglavnom žene i deca.

Imenujući Milana Lukića, nekadašnjeg školskog druga, kao egzekutora, ona je opisala da su muslimani najpre zatvoreni u jednu kuću, a da su potom kroz prozore ubacivane bombe.

U plamenu koji je na kraju podmetnut nestali su njena majka, dve sestre, snaha i njihovo troje dece.

"Na kuću su najpre bacali kamenje, potom ručne bombe, a počeli su i da pucaju po zidovima i ljudima koji su se nalazili u kući. Na kraju su kuću zapalili”, svedočila je Zehra Turjačanin na suđenju Lukićima. “U toj kući uglavnom su bile mlade majke sa decom, bilo je nekoliko starijih ljudi, dva ili tri starija čoveka, dve starije žene ali nažalost bilo je mnogo dece. Ja sam zaradila opekotine trećeg stepena, otkinuti su mi delovi ušiju, a ruke su hendikepirane sto odsto”, ispričala je ona.

Sudije su odbacile sve navode Milana Lukića da u vreme pomenutog događaja nije bio u Višegradu, nego u Beogradu.

Odlučujući o odgovornosti Sredoja Lukića, bivšeg policajca, sudije su ga povezale sa tri od pomenutih šest zločina iz optužnice.

Nije se, po brutalnosti, isticao kao njegov rođak Milan, ali jeste bio prisutan i pomogao je da se izvrše neki zločini, uključujući i spaljivanje oko 60 ljudi u Pionirskoj ulici u Višegradu.

Zbog toga je osuđen na 30 godina zatvora.

Optuženi imaju pravo na žalbu, a Sredoju Lukiću će od kazne biti oduzeto vreme koje je već proveo u pritvoru.

Detalji presude

Milan Lukić proglašen je krivim, po dvadeset jednoj tački optužnice, za progon, istrebljenje, višestruka ubistva, nehumana dela i okrutno postupanje prema muslimanskim civilima u Višegradu i okolini 1992-94.

Ta dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Sredoja Lukića sudsko veće je osudilo po sedam tačaka optužnice, za pomaganje i podržavanje progona, nehumana dela, ubistva i okrutan tretman.

Suđenje Lukićima, koji su rođaci, počelo je 9. jula prošle godine, a među 40 svedoka optužbe bile su i osobe koje su preživele spaljivanje.

Sudsko veće završne reči optužbe i odbrane saslušalo je 20. maja ove godine.

Milan Lukić je uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14. septembra iste godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavili da nisu krivi.

Okružni sud u Beogradu je Milana Lukića u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992.

Vekarić: Pravda za žrtve

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić je presude Haškog tribunala Milanu i Sredoju Lukiću ocenio kao "pravnu pobedu Serža Bramerca i njegovog tima" i "pravdu za žrtve".

"Milan Lukić, koji je osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu, u istoriji ovih naših nesrećnih ratova ostaće upamćen po tome što je spaljivao žive žene, decu i starce i po drugim svirepim zločinima", rekao je Vekarić.

On je naveo da se Srbije davno opredelila prema Lukiću na taj način što mu je izrečena maksimalna kazna za jedan deo zločina koje je učinio u to vreme.

On je podsetio da je Lukić 15. jula 2005. godine u odsustvu osuđen u Okružnom sudu u Beogradu na 20 godina zatvora za zločin u Sjeverinu, kada je 22. oktobra 1992. godine iz autobusa oteto i ubijeno 16 putnika muslimana.

Prema mišljenju Vekarića, presuda Haškog tribunala je "na neki način i pravda za žrtve i jasna poruka da se ovako nešto nikada više ne sme ponoviti". Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim Tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je da treba da se nadamo da će današnje presude Sudu Milanu i Sredoju Lukiću za zločine nad muslimanima u Višegradu od 1992. do 1994. doneti mira i žrtvama i članovima njihovih porodica.

Ignjatović je izjavio da su se i Sredoje, a pogotovo, Milan Lukić suočili sa veoma teškim optužbama, od kojih je najteža bila ona da je oko 70 ljudi bilo zatvoreno u kuću i zapaljeno.

"Ne ulazeći ovde u samu ocenu krivice okrivljenih, jer oni imaju mogućnost da izjave žalbu drugostepenom žalbenom veću što će sigurno i učiniti, ipak, ne sme nikoga da ostavi ravnodušnim činjenica da je prvostepeno veće našlo... da je dokazana optužnica da su se tako strašni zločini dogodili", rekao je Ignjatović.

Mislim da u ovom trenutku niko ne bi olako trebalo da pređe preko toga, kazao je on i naveo da je sada vreme da se misli usredsrede na žrtve iz Višegrada "i da se bar nadamo da će odluke sudova doneti mira i njima i članovima njihovih porodica".

Todorović: Propusti u optužnici

Advokat Dragoljub Todorović smatra da je Haško tužilaštvo napravilo propust, jer optužnicom protiv Milana Lukića nisu obuhvaćeni zločini u Sjeverinu i Štrpcima.

"U stanici Štrpci, kada je iz voza izveo 19 pripadnika muslimanske nacionalnosti i posle mučenja ubio. Da, za taj zločin je osuđen Nebojša Milisavljević. Ja sam zastupao porodice oštećenih i odlično znam da postoje izvanredni i materijalni, i dokazi putem svedoka, i dokazi putem veštačenja da je Lukić taj zločin počinio”, navodi Todorović.

“Takođe, u Beogradu je Milanu Lukiću suđeno u odsustvu za ubistvo 16 putnika muslimanske nacionalnosti koji su ubijeni 22. oktobra 1992. godine na liniji Rudo-Priboj u mestu Mioče kod Sjeverina, posle mučenja u jednom motelu, ubijeni na obali reke", kaže on.

"Oni su isto ubijeni, Lukić je za to pravosnažno osuđen u odsustvu - za to ima dokaza koliko god hoćete - zašto Haški tribunal, zašto Karla del Ponte to nije obuhvatila, to mi nije jasno”, zaključuje Todorović.