G8: Rizici u svetskoj privredi

U nacrtu završnog dokumenta trodnevnog samita koji je počeo danas u L’Akvili se ne navode konkretni ciljevi u borbi protiv globalnog otopljavanja do polovine ovog veka, jer o tome među liderima "osmorke" i Kine nije postignut dogovor, izveštava agencija Rojters.

Postizanje saglasnosti oko utvrđivanja dugoročnih ekoloških ciljeva dodatno je zakomplikovano posle odluke kineskog predsednika Hu Đintaoa da se vrati u Peking, nakon što su na etnički heterogenom severozadu njegove zemlje izbili veliki nemiri u kojima je poginulo 156 ljudi.

Nacrt završnog dokumenta sa tekućeg samita G8 obuhvata i zaključak da je globalna privreda sada suočena sa "značajnim rizicima koji ometaju ekonomsku i finansijsku stabilnost."

U tom dokumentu se takođe navodi da bi "izlaznu strategiju", ukoliko više ne bude potrebe za primenom stimulativnih paketa za podsticanje privrednog rasta, trebalo primenjivati samo slučaju kada "oporavak bude siguran."

Kanadski premijer Stefan Harper je, međutim, uoči početka samita upozorio da će zatražiti od kolega iz G8 da se izjasne, pre nego što se razgovora o dodatnim stimulativnim programima, da li su postojeći paketi za podsticaj ekonomija bili efikasni.

Politički prvaci G8 (SAD, Japana, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade) razgovaraće o najaktuelnijim ekonomskim problemima u situaciji kada su se, prema oceni mnogih eksperata, pojavili znaci oporavka globalne privrede.

Takeo Hatori, analitičar japanske kompanije "Micubiši UFJ sekjuritis" upozorava da se, i pored "pozitivnih znakova o stabilnosti u privredi i povećanju poslovnog poverenja, realna ekonomija još nije oporavila, dok zaposlenost i zarade stagniraju."

Očekuje se da lideri G8 pokrenu neke nove inicijative za oživljavanje globalne privrede i reformisanje svetskog finansijskog sistema, a o tim predlozima bi takođe trebalo da se raspravlja i na skupu grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrzanim ekonomskim rastom, 24. i 25. septembra, u američkom gradu Pitsburgu.

Stabilan i održiv dugoročni ekonomski rast zahteva eliminisanje sadašnje neravnoteže u tekućim bilansima zemalja, uključujući i najrazvijenije, navodi se u nacrtu završnog dokumenta G8, dok se raniji predlog Kine da se na skupu "osmorke" u Italiji raspravlja i o uvođenju nove svetske rezervne valute, umesto dolara, ne spominje.

Kina je prošle sedmice zvanično stavila do znanja, izjavom guverenera njene centralne banke Džou Sijočuana, da je dominatan položaj dolara u svetskim finansijama značajan izvor sadašnjih problema u globalnoj ekonomiji i zatražila da se uvede nova rezervna valuta, u vidu Specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda.

Analitičari, na čije mišljenje se poziva Rojters, procenjuju da zahtev Kine, kao ni odbijanje G8 da se bavi statusom dolara, neće imati bitniji uticaj na kretanje kurseva vodećih valuta.

Najavljeno je da će američki predsednik Barak Obama, koji prvi put prisustvuje samitu G8, posebno iskoristiti taj skup da promoviše svoje poglede na savremene ekološke probleme.

Obama je, međutim, još juče morao da se suoči sa neprijatnom informacijom iz Akvile, jer na Glavnom ekonomskom forumu (MEF), čije članice su odgovorne za emitovanje oko 80 odsto štetnih gasova u atmosferu, ministri 17 zemalja nisu uspeli da se dogovore o dugoročnim ciljevima za borbu protiv klimatskih promena.

Domaćin ovogodišnjeg skupa G8, italijanski premijer Silvio Berluskoni, je izjavio da je neuspeh na sastanku MEF - a nastao pre svega zbog odbijanja Kine i Indije da prihvate obaveze za smanjenje emisije štetnih gasova u periodu do polovine ovog veka.

U nacrtu završnog dokumenta sa samita G8 se navodi, takođe, obaveza najrazvijenijih zemalja da porade na zaključenju globalnog trgovinskog sporazuma, poznatog pod imenom Doha runda, do iduće godine.

Učesnici samita bi, osim toga, trebalo da se dogovore, kako se navodi u predlogu završnog dokumenta sa tog skupa, o predlogu SAD da se tokom naredne tri godine stvori globalni fond vredan 15 milijardi dolara za finansiranje razvoja poljoprivredne proizvodnje u najmanje razvijenim delovima sveta, kako bi se izbegla sve masovnija pojava gladi i nestašice hrane.

Podaci UN pokazuju da će se ove godine broj gladnih u svetu uvećati za najmanje 40 miliona i da bi milijardu ljudi širom sveta moglo da bude ugroženo zbog gladi i nedovoljne uhranjenosti.

Španija umesto Italije u G8?

Ideja o uključenju Španije u Grupu 8 najrazvijenih industrijskih zemlja umesto Italije mogao bi da zakomplikuje samit koji počinje u italijanskom gradu Akvila.

Britanski list "Gardijan", prenoseći tvrdnje visokih zapadnih zvaničnika, piše da je do ideje došlo zbog haotičnih priprema za samit u Akvili i zbog nedostatka bilo kakve suštinske inicijative Italije u pripremi tema kojima bi lideri najrazvijenijih zemalja trebalo da se bave, zbog čega su Amerikanci preuzeli kontrolu, prenela je britanska mreža Bi-Bi-Si.

Od Amerikanaca je i potekla inicijativa da se pitanje isključenja Italije iz G8 stavi na dnevni red samita, koji će biti održan od 8. do 10. jula. Oni su o tome organizovali i konferencijske razgovore među učesnicima sastanka.

Jedna od mogućnosti koja se spominje jeste da Španija bude primljena u G8 umesto Italije, budući da ima veći bruto nacionlani dohodak po glavi stanovnika nego Italija, tvrdi "Gardijan", pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore.

Zbog svega ovoga, italijanski premijer Silvio Berluskoni bi morao da se na samitu G8 pokaže kao "ozbiljan igrač", piše list "Fajnenšel tajms".

Podsećajući na optužbe da je Berluskoni bio u vezama sa mlađim ženama i na njegovu reputaciju kontroverznog i nepredvidljivog političara, list je naveo da je administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša morala da se "udvara" Berluskoniju zato što je bila u sukobu sa Francuskom i Nemačkom, uticajnim zemljama na evropskom kontinentu.

To, međutim, nije slučaj sa sadašnjim predsednikom SAD Barakom Obamom, budući da Vašington ima podršku Francuske i Nemačke.

Pored toga, izgleda da Berluskoni nije previše zainteresovan za problem klimatskih promena i pomoći zemljama u razvoju, što su dva ključna pitanja za G8, primetio je "Fajnenšel tajms".

Tome treba dodati i nezadovoljstvo SAD zbog načina na koji se Berluskoni predstavlja kao posrednik između Moskve i Vašingtona.

Ali, postoje i oblasti u kojima se uloga Berluskonija ne može ignorisati, kao što su podrška Italije američkoj akciji u Avganistanu i saglasnost da prihvati zatvorenike iz američke baze Gvantanamo kada bude bila zatvorena, što treba da bude urađeno do januara 2010, kako je Obama najavio, naveo je britanski list.

Protesti širom Italije

Desetine aktivista iz 18 zemalja zauzelo je danas četiri termoelektrane širom Italije na čijim su dimnjacima postavili transparente kojima se učesnici samita grupe G8 pozivaju da preuzmu vođstvo u borbi protiv klimatskih promena, saopštila je organizacija Grinpis.

Italijanska energetska kompanija Enel, vlasnik tri od četiri okupirane elektrane na ugalj, saopštila je da proizvodnja u njima nije zaustavljena.

Zaposleni u dve od četiri elektrane održali su kontraproteste, a italijanski sindikat zaposlenih u energetskom sektoru osudio je akciju ekoloških aktivista.

U Rimu, aktivisti humanitarne organizacije Oksfam internešnel sa maskama lidera G8 i obučeni kao kuvari ubacili su u jedan veliki lonac maketu planete zemlje kako bi upozorili na porast temperature.

Na čuvenim Španskim stepenicama u italijanskoj prestonici, poluobnaženi aktivisti su razvili transparent sa porukom protiv globalnog zagrevanja. Policija je nakratko privela dve žene, jednu Italijanku i jednu Francuskinju, i jednog aktivistu iz Grčke.

Akcije su usledile samo dan nakon što su grupe antiglobalista u Rimu blokirale saobraćajnice i pruge i sukobile se sa policijom u nasilnim demonstracijama protiv grupe G8. U neredima je privedeno četrdesetak aktivista iz Italije i drugih zemalja.

Antiglobalisti planiraju da održe nekoliko demonstracija u Rimu i L’Akvili, gradu u centralnoj Italiji koji je ove godine pogođen razornim zemljotresom i u kojem je danas počeo trodnevni samit G8.

Vlada Italije izabrala je taj grad za domaćina samita u želji da podvuče patnje i potrebe lokalnog stanovništva, ali mnogi građani L’Akvile strahuju da se na taj način samo traći vreme i sredstva neophodni za obnovu njihovih razrušenih domova.