Vladine agencije-potreba ili luksuz

Srbija ima jednu od najglomaznijih vlada u Evropi, iako se rupe u državnoj kasi jedva popunjavaju. Državne poslove osim ministarstava obavlja još oko 130 raznih agencija, komisija, zavoda, uprava, službi. Međutim, i to izgleda da nije dovoljno jer se u međuvremenu osnivaju nove agencije. Jedna od njih je Agencija za rudarstvo.

Ona još zvanično ne radi, ali joj je budžetom obezbeđeno oko dva miliona dinara. Kako su objasnili, baviće se isključivo eksploatacijom uglja. Pored nje, slične poslove kao i Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja i agencija za energetsku efikasnost, kao i Agencija za energetiku.

Predrag Grujičić iz Ministarstva energetike objašnjava da su agencije potrebne kako bi se komplikovan posao efikasnije obavljao.

“Mislim da je postojanje agencija u suštini dobro za Srbiju, jer bi to trebalo da omogući lakši rad i korisnicima i privredi i potrošačima i svim građanima. Generalno, potrebno je imati agencije da bi one bile koliko toliko nezavisne od političke strukture koje se menjaju”, kaže Grujičić.

Objašnjenja ima koliko i agencija. Utvrditi šta tačno koja agencija, direkcija ili savet, radi i da li je baš svaka neophodna, ili je dovoljan samo sektor u okviru nekog ministarstva je “Sizifov posao”.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić za B92 objašnjava kojim se delatnosti bavi ta agencija.

“Naše delatnosti sukompatibilne sa delatnostima Ministarstva rudarstva i energetike. Opravdano je da agencija bude posebna organizacija iz razloga što obuhvata vipše sektora a ne samo jedan”, kaže Kovačić.

Primeri iz oblasti energetike istovetni i u drugim oblastima. Veliki broj agencija vezuje se i za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Iako su mediji pre više od dva meseca prebrojavali državni aparat, a ministri obećavali da će biti smanjenja, ni do danas se nije odmaklo dalje od najava.

Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu upravu nije želeo da govori o racionalizaciji državnog aparata, uz objašnjenje da bez obzira što je zvanično državna uprava deo njegovog resora, u praksi na veliki broj vladinih tela nema nikakvog uticaja.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište siguran je da većina državnih agencija ne bi bila u stanju da pokrije svoje poslove.

“Pod pretpostavkom da su ti poslovi uopšte potrebni, kada bi neko želeo da plaća za usluge određenih agencija, tako da veći deo njih jesu potpuno budžetski zavisni. Nije problem samo u novcu koji potroše, već što se njihov rad uglavnom svodio na regulisanje, pisanje pravilnika i traženje nekih dozvola koje u velikom broju slučajeva uopšte nisu neophodne”, kaže Stevanović.

Dosadašnja praksa, ali i neki drugi interesi čuvaju glomazan aparat i administraciju, slažu se ekonomisti. Iako, opet primera radi, imamo Ministarstvo i tri agencije koje se bave energetikom, Srbija je, po energetskoj efikasnosti na poslednjem mestu u Evropi.