UNHCR traži rešenje za izbeglice

Posle 14 godina od okončanja ratova na Balkanu veliki broj izbeglica i dalje živi u Srbiji, zbog čega je UNHCR odlučio da zemlju uvrsti među pet država kojima je potrebno posvetiti pažnju.

“Bitno je da taj problem sada bude rešen", poručio je predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen koji je naveo da ta organizacija strahuje da će zbog ekonomske krize naredne godine kapaciteti za pomoć izbeglicama u Srbiji biti smanjeni.

Kocalainen je kao povoljnu ocenio okolnost što između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije gotovo više nema spora u pitanju rešavanja pitanja izbeglica.

“Uz to je kod aktuelne vlade Srbije ta tema veoma visoko na listi prioriteta nego što je bio slučaj sa prethodnim", istakao je Kocalainen.

U Srbiji je sada registrovano 100.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, dok ih je ranije bilo 500.000. U međuvremenu je 200.000 lica dobilo srpsko državljanstvo, a mnogi su se vratili u Hrvatsku i BiH.

Većina preostalih izbeglica ne želi da se vrati i za njihovu integraciju Srbiji često nedostaju potrebna sredstva.

Problem predstavlja i što mnogi od izbeglica nisu zatražili srpsko državljanstvo, strahujući da bi u Hrvatskoj mogli da izgube prava na penzije, ili da zapadnu u probleme pri dobijanju potrebne dokumentacije iz ranijeg mesta življenja.
Kocalainen se, međutim, nada da će ti problemi biti brzo rešeni.

Prema zvaničniku UNHCR-a sada je najvažnije da pomoć dobije 1.300 izbeglica koji i dalje žive u kolektivnim centrima.

“Oni su najranjiviji i za njih mora što pre biti pronađeno rešenje", istakao je Kocalainen.

Krkobabić: Izbegličko pitanje nije rešeno

Svetski dan izbeglica, 20. juni, prilika je da podsetimo međunarodnu zajednicu i naše komšije da problemi srpskih prognanika i interno raseljenih u Srbiji "nisu ni izdaleka rešeni", izjavio je danas potpredsednik vlade Jovan Krkobabić.

On je naveo da Srbija ima punu moralnu i političku obavezu da se obrati svetu povodom međunarodnog dana izbeglica zato što je jedina evropska zemlja u kojoj je proglašena dugotrajna izbeglička kriza koja traje skoro dve decenije.

"Za Srbiju ovaj dan nije apstraktni dan sećanja budući da se još bori s egzistencijalnim problemima 300.000 osoba u statusu prognanih i raseljenih i više od 200.000 onih koji su uzeli njeno državljanstvo od kojih većina nema krov nad glavom, niti stalno zaposlenje", naveo je potpredsednik vlade u intervjuu Tanjugu.

On je ukazao da postoji ogromna razlika između izbeglih i proteranih jer "proterani su ljudi, žene i deca koji su bežali spasavajući goli život, pod kišom kuršuma, granata i avionskih bombi".

"Hrvatski zvaničnici za sve prognane koriste eufemizam, pa govore 'oni koji su otišli, napustili Hrvatsku', kao da se radi o ljudima koji su otišli svojom voljom, na letovanje, ili na neki izlet", rekao je on.

Krkobabić je ponovio da proces povratka Srba u Hrvatsku teče isuviše sporo i da vlasti u Zagrebu, uprkos svim apelima, nisu pokazale dovoljno političke volje da stvore uslove za novi suživot.

Janković: 100.000 ljudi čeka uslove za povratak

Zaštitnik građana Saša Janković ukazao je danas, povodom Svetskog dana izbeglica, da 100.000 izbeglica i dvostruko više interno raseljenih u Srbiji još čeka na stvaranje uslova za bezbedan i održiv povratak kući.

"Uprkos davnom prestanku ratova i konflikata koji su ih oterali iz domova, 100.000 izbeglica i dva puta više interno raseljenih lica u Srbiji još čeka na stvaranje uslova za bezbedan i održiv povratak kući, a rešavanje njihovog pitanja u regionu ima status 'kvadrature kruga'", ističe se u saopštenju.

Janković je naveo da je u nizu pojedinačnih slučajeva institucija zaštitnika građana pomogla izbeglim i raseljenim ljudima i porodicama da pred državnim organima Srbije ostvare i zaštite svoja prava.

Ipak, do uklanjanja razloga zbog kojih izbeglice ne mogu da se vrate kućama, njihov ljudski problem ostaje nerešiv, ocenio je Janković.

On je ukazao da je najava predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Stjepana Mesića, o saradnji na ukidanju "tajnih optužnica" protiv izbeglih Srba, redak primer konkretnih napora koji zadiru u srž problema.

On je naglasio da institucije, čija je neposredna obaveza briga o izbeglicama, moraju naći načina da aktiviraju i ožive potpisane međunarodne, državne i međudržavne dokumente i mehanizme.