Jelašić: Mere za zaštitu klijenata

Iako je bilo najavljeno da će Narodna banka Srbije danas usvojiti propise koji bi zaštitili građane zbog podizanja kamata i marži na već odobrene kredite, to nije učinjeno. Guverner Jelašić je saopštio da se na tim merama radi, da bi one trebalo uskoro da budu donete, a da će od septembra biti primenjen mere za novoodobrene kredite.

Jelašić najavljuje da će centralna banka pružiti pravnu pomoć oštećenim građanima, ali da veruje u savest banaka.

Pre toga donošenja mera kojim bi se onemogućilo menjanje uslova otplate kredita bez saglasnosti klijenta, udruženju banaka će, kako kaže Jelašić, biti poslato mišljenje o retroaktivnom povećanju kamata, koje je u pojedinim slučajevima nezakonito, zbog čega guverner očekuje i sudske postupke

“Ja se isto tako mnogo više nadam da će banke same da retroaktivno promene svoj stav jer, jedno je sigurno, ako se ide pojedinačno, to će trajati dugo i bojim se da će biti frustrirajuće za sve. Ja se nadam da će dopis udruženju banaka i preko banaka direktno uspeti da promenimo tu praksu”, očekuje Jelašić.

Novim propisima banke će biti u obavezi da za sve vrste kredita preciziraju valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava i naplaćuje, kao i iznos i vrstu kamatne stope, obračun kamata, rokove, uslove i način izmene varijabilne kamate tokom otplate kredita.

Ti podaci će morati da budu dostupni klijentu pre zaključenja ugovora. Sadašnji izgovor banaka za povećanje marže na odobrene kredite zbog povećanja premije rizika je prema mišljenju guvernera Jelašića neopravdan zbog pada euribora, odnosno kamatne stope na evropskom medjubankarskom tržištu

“Banke na osnovu tih i takvih ugovora - a naravno to što se može promeniti, sve je to podložno promenama - trenutno zarađuju još i više nego što je to bilo u prethodnom vremenskom periodu”, objašanjva guverner.

Centralna banka će, kako je najavio, i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.

Govoreći o inflaciji, guverner očekuje značajan pad u trećem tromesečju, čemu će najviše doprineti smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta kontrolisanih cena.

Ipak, planirani deficit budžeta u prvom polugodištu će biti teško ostvariv, čime neće biti ispunjeni uslovi MMF-a za odobravanje stend-baj aranžmana, o čemu možete više čitati u posebnoj vesti.

Ekonimisti očekuju promenu načina poslovanja

Ekonomisti ne očekuju znatan pad cene kredita u Srbiji, ali očekuju drugačija pravila poslovanja.

U proteklih nekoliko meseci, rekordno niska evropska referentna kamatna stopa, takozvani euribor, svuda u svetu je doveo do pojeftinjeja kredita, ali ne i u Srbiji. Kod nas se čak dešavalo suprotno - od 35 banaka, njih sedam je u toku otplate kredita svojim klijentima izmenilo uslove.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da bi novi pravilnik trebalo da spreči promenu uslova ugovora između banke i klijenta u toku otplate kredita.

“Po tim ugovorima, po pravilu, ukupna kamatna stopa je definisana kao zbir referentne kamatne stope i određene, da kažem, fiksne marže. Kao referentna kamatna stopa u većini ugovora korišćena je kamatna stopa na evropskom tržištu novca, tzv. euribor. I postojao je određeni fiksni dodatak na tu kamatnu stopu od tri, četiri procentna poena”, kaže Arsić.

“Neke banke su suprotno ugovorima naknadno povećale ovaj fiksni dodatak u okviru kamatne stope, kako bi u određenoj meri kompenzirale pad referentne kamatne stope na tržištu novca u Evropi”, navodi on. Banke zapravo i nisu kršile ugovore jer su uvek mogle da se pozovu na sitno ispisanu klauzulu u ugovoru i to je ono što bi trebalo da se promeni novim obavezujućim uputstvom Narodne banke Srbije, kaže urednik sajta kamatica Dušan Uzelac.

“Oni su do sada prosto nalazili načine kroz opšte uslove poslovanja da menjaju te kamatne stope, ali sa ovom novom odredbom pretpostavljam će se definisati tačno uslovi u kojim trenucima i na koji način će moći da se menja ta kamata”, kaže Uzelac.

Narodna banka krajem prošlog meseca javno je prozvala banke kod kojih su krediti u otplati poskupeli.

Na tom spisku su Alfa banka, EFG, Pireus, Prokredit, Rajfajzen, Hipo i Univerzal banka.

Predstavnici banka sa kojima smo razgovarali, a koje su podigle marže, nisu želeli da odgovaraju na pitanja B92.