Optimistični podaci NBS

Najnovija analiza Narodne banke Srbije o makroekonomskim kretanjima donosi optimistične podatke u pogledu kretanja Srbije kroz ekonomsku krizu. Prema revidiranim očekivanjima, inflacija bi do kraja juna trebalo da se smanji, a usporiće se i privredni pad. Branko Hinić iz Narodne banke navodi i ohrabrujući podatak da se broj preduzeća u blokadi u maju nije povećao sa oko 60 000.

Inflacija u Srbiji do kraja juna imaće silaznu putanju i na kraju godine bi trebalo da bude oko 8,8 odsto, procenjuje Narodna banka u svom najnovijem izveštaju.

Na stabilizaciju cena do kraja godine uticaće pad tražnje, nove mere fiskalne politike i usporavanje rasta cena pod kontrolom države.

“Prvo što znamo jeste da dolazi do usporavanja inflacije, drugo što je nesporno je da se stabilizuju kretanja na deviznom tržištu, odnosno da je devizni kurs stabilan”, kaže Hinić.

“I ono što je takođe nesporno je da je u dosadašnjem periodu došlo do usporavanja, odnosno pada privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti, takođe je nesporna činjenica da je kreditna aktivnost i priliv kapitala iz inostranstva u padu”, navodi on.

Međutim, to ne znači da će nam naglo biti bolje već samo da ne bi trebalo da bude lošije, objašnjava ekonomista Privredne komore Srbije Goran Nikolić.

“Imamo dakle značajan pad industrije u Srbiji, značajan pad uvoza i izvoza i BDP-a, ali postoje indicije da smo se stabilizovali na tom nižem nivou i da neće biti daljeg pada”, kaže on.

“Postoje neki ohrabrujući znaci, kao što su kretanja na berzama u svetu i kod nas, rast cena sirovina na svetskim berzama, stabilizacija ili rast kurseva u zemljama u tranziciji i sve su to neki indikatori koji ukazuju da bi u narednom periodu trebali da očekujemo stabilizaciju i kasnije, kasnije oporavak”, ocenjuje Nikolić.

Kako bi privreda došla na uzlaznu putanju preko potreban joj je svež kapital, ali statistika pokazuje da banke, koje su inače likvidne, svoj novac radije investiraju u manje rizične poslove.

Naime, banke radije daju kredite državi kroz kupovinu hartija od vrednosti od Narodne banke i Trezora.

“Ako je suviše visoka kamatna stopa na ove blagajničke zapise odnosno repo poslove Narodne banke, budimo sigurni da će mnogo manji deo sredstava biti raspoloživ od strane banka za kreditiranje privrede, odnosno uslovi tog kreditiranja će biti često toliko nepovoljni da domaća privreda u ovim neizvesnim recesionim uslovima neće želeti da se zadužuje”, kaže Dejan Šoškić, član ekonomskog tima Vlade Srbije.

“Ukoliko ne uzimaju kredite jasno to se odražava na poslovanje, na zaposlenost i u krajnjom konsekvenci na BDP zemlje”, kaže on.

Narodna banka navodi i da još nema primetnih efekata mera Vlade Srbije za finansiranje privrede, ali u narednom periodu očekuju povoljnije rezultate zahvaljujući pre svega kreditnoj podršci MMF-a.