Šta može država protiv narkomanije

Beograd -- Precizne podatke o broju narkomana u Srbiji nema ni policija, ni Ministarstvo zdravlja, jer se statistika odnosi samo na one koji se obrate za pomoć.

Koliko je onih koji su prepušteni samo ulici nije poznato, ali se spekuliše da u Srbiji ima oko 100 000 narkomana. U državi u kojoj je svojevremeno pronađena droga koju je policija držala u sefovima banke postoji strategija borbe protiv narkomanije, ali svi kažu da nam za ovu borbu nedostaje znanja.

Izlečiti se od narkomanije dug je i mučan proces. To najbolje znaju pacijenti, ali i njihovi roditelji.

Upornost je veoma važna, a presudna je upravo podrška pordice.

Umesto mučnih scena prebijanja lopatom u centru Crna Reka, slika u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici potpuno je drugačija. Ovde nema nasilja.

“Mi smo ljudi koji smo u životu toliko prošli i toliko batina dobili da to jednostavno nije rešenje. To je smešno. To je nešto najsmešnije što sam čuo, to je tužno. Znači ono treba srušiti”, kaže jedan od pacijenata iz Drajzerove.

“Ja ne znam ko je iz Crne Reke izašao izlečen. Ili izađe bolestan, lud, ili ostane narkoman - pobegne, dok mi ovde imamo potpunu terapiju i podršku osoblja”, navodi on.

“Čovek koji je polomljen već, ti da ga lečiš batinama? Pa je l’ ima tu logike? Ili ovde da dobijemo razumevanje, gde nas podsećaju šta je život i vraćaju u normalu i pokažu malo ljudskosti”, rekao je on.

“Prvo da se obrati majci, ukoliko je ima, ocu, pre svega roditeljima sa kojima živi ili suprugu, najbližem, porodici, a ako nema, nažalost, ništa od toga, onda nekoj ustanovi, psihologu, socijalnom radniku, nekom svom bližnjem koji nije u tom problemu i koji će moći da pomogne”, kaže pacijentkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

“Ali, najpametnije je da nikada niko ne uzme nijednu supstancu. Čak ni kad je nervozan, ni kada ima problem u porodici - nikada, nikada, nikada. Jer to ne rešava problem - naprotiv, to je još jedan problem”, rekla je ona.

U bolnici kažu da pacijenti čim se prijave, istog dana bivaju primljeni.

Za uspešno lečenje, neophodno je da se pacijent najpre osposobi u zdravstvenoj ustanovi, a da posle toga mnogo zavisi od podrške okruženja.

“Detoksikujemo 70 odsto, i više od 70 odsto. Koliko dugo tu apstinenciju održavaju - to je već drugi podatak”, kaže direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Jasna Daragan-Saveljić.

“Kod nas je lečenje besplatno, kod nas nema vraćenog pacijenta. Svi se primaju, za svakog pacijenta ima poneki program”, navodi direktorka.

Za Ministarstvo zdravlja, jedini pravi metod je onaj koji se koristi u 32 državne zdravstvene institucije, 57 privatnih psihijatrijskih ordinacija i sedam privatnih specijalnih bolnica za lečenje bolesti zavisnosti.

U Ministarstvu tvrde da Srbija ima dovoljno kapaciteta, ali da nedostaje obučenih kadrova.

“Nećemo otvarati ništa novo, možemo eventualno uvoditi nove oblike rada - oblike rada na terenu, tamo gde se realan život i odvija: ‘autrič’ programi, ‘drop in’ centri koji su predviđeni drugim strateškim dokumentima i to je ono što će biti realnost u narednih nekoliko godina”, kaže pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje, za ovu vrstu pomoći zdravstvenim ustanovama godišnje se obrati oko 10 000 građana.

To je, ipak, samo jedna desetina od procenjenog broja narkomana u Srbiji.