Skriveni bankarski troškovi

Od otvaranja, vođenja i zatvaranja tekućeg računa, korišćenja dozvoljenog minusa, do odobravanja kreditnih kartica i prebacivanja novca - sve ima svoju tarifu, koja se vrlo često ne pominje klijentu. U Centru za zaštitu korisnika kažu da se građani najviše žale na neočekivane troškove zatvaranja tekućeg računa, kao i odjavljivanja kreditne kartice.

U Srbiji ima šest miliona korisnika tekućeg računa, ali skoro 40 odsto građana ne zna kolika je naknada za njegovo vođenje, dok 45 odsto njih zna taj podatak.

Reč je različitom iznosu kod različitih banaka, a ta suma se može razlikovati i kod iste banke, zavisno od paketa usluga.

Održavanje računa se mesečno naplaćuje od 80 pa i do 700 dinara, a za godinu dana, na ovoj usluzi banke možete uštedeti i do 7.000 dinara.

Jedna od retkih banaka u kojoj su našli vremena da daju podatke o ovim uslugama je Komercijalna.

Oko 700 000 korisnika tekućih računa mesečno održavanje plaća 80 dinara.

Naknada za uslugu elektronske banke, ili slanje SMS poruka o promenama računa je takođe 80 dinara, a gašenje tekućeg računa plaća se 100 dinara.

“Ovi troškovi koji su periodični, mesečni, oni su regulisani našim ugovornim odnosom sa klijentom i on je informisan na koji način i kada će biti naplaćeni”, kaže Ljiljana Milošević iz Komercijalne banke.

“Mi, isto tako, imamo trajne naloge u banci. Ukoliko plaćate Infostan, struju, sve to košta 30 dinara na mesečnom nivou i klijentu se, kad prijavi trajni nalog, predoči cena", navodi ona.

Cena godišnje naknade za kreditnu karticu, u zavisnosti od banke do banke, kreće se od 1.000 do 3.000 dinara, a njeno gašenje može vas koštati do 3.000 dinara. U bankama se nerado izjašnjavaju o ovim iznosima, a u Centru za zaštitu korisnika, koji od prošle godine razmatra prigovore nezadovoljnih klijenata, kažu da građani nisu uvek pravovremeno informisani o tome šta potpis na ugovor sa nekom bankom konkretno znači.

"Najviše prigovora je bilo na troškove prilikom zatvaranja računa, najčešće se ljudi iznenade visinom i samim postojanjem tih troškova, jer nisu informisani, bar prema njihovoj tvrdnji, prilikom zaključivanja ugovora, iako su potpisali ugovor u kome stoji da su upoznati sa opštim uslovima poslovanja”, kaže Radica Dimitrijević iz Centra za zaštitu korisnika Narodne banke Srbije.

“U opštim uslovima navedene su sve činjenice i samo potpisivanje tog ugovora znači da je klijent bio upoznat sa time. Zato, takvi prigovori su neosnovani i takvim prigovormi ni u sudskom postupku ne bi mogla da se ostvari pozitivan rezulatat”, objašnjava Dimitrijevićeva.

Iako je odlukom o efektivnoj kamatnoj stopi propisan jedinstveni sistem obračuna troškova kamata i naknada, Narodna banka ne može da obaveže poslovne banke da ujednače cene usluga, jer svaka od njih, u skladu s tržišnim uslovima, samostalno vodi svoju poslovnu politiku.

“Te tarife i visinu tarife određuje svaka poslovna banka. Mi smo se opredelili za tržišnu utakmicu i samo tržište nameće i povećanje ili smanjenje nekih troškova i poslovne banke same odlučuju o tome", kaže Radica Dimitrijević.

Ako nezadovoljni korisnici, zbog nekog neočekivanog troška, u roku od 30 dana ne reše problem sa svojom bankom, pisanu žalbu mogu uputiti Centru za zaštitu korisnika, ili se obratiti kancelarijama za finansijsku edukaciju pri filijalama Narodne banke u svim većim gradovima Srbije, čemu je, od početka godine, pribeglo oko 650 građana.