Komšić optužuje Ćosića i Lilića

Dan nakon što je podneo zahtev za pokretanje krivičnog postupka i raspisivanje međunarodne poternice za Dobricom Ćosićem i Zoranom Lilićem Tužilaštvu BiH, hrvatski član Predsednišva BiH optužbe proširuje i na aktuelnu vlast u Srbiji kojoj, kako tvrdi, "nije stalo do dobrih odnosa sa BiH".

Razlog ovog istupa Željka Komšića je pokretanje procesa u Srbiji protiv nekih bosanskih zvaničnika zbog sumnji da su odgovorni za zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ali isto tako i proces koji se Beogradu vodi zbog napada na vojnu kolonu koja se povlačila iz Tuzle.

Komšić smatra da je reč o političkim procesima, a sam najavljuje da će, osim zahteva da u Sarajevu bude pokrenut postupak protiv Dobrice Ćosića i Zorana Lilića, zatražiti da i neki drugi bivši visoki zvaničnici budu obuhvaćeni istragom zbog, kako navodi, najtežih krivičnih dela protivkrivična dela protiv integriteta BiH.

Na Komšićeve komentare da je pokretanje procesa protiv napada na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici politički motivisano reagovao je i predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik.

“U Dobrovoljačkoj je počinjen zločin koji je bio povod i razlog za sve kasnije sukobe u bosni i Hercegovini. Zločini, naravno, ne mogu se opravdati ničim, ali prvi koji su se desili imaju ogromnu težinu i njihvo procesuiranje apsolutno mora da se desi kako bi se unelo pravo svetlo na kasnije događaje”, smatra Dodik.

Bojan Bajić iz bosansko-hercegovačke multietničke "Naše stranke" kaže za B92 da se iza Komšićevog poteza krije najobičniji populizam.

“On je već postao poznat u javnosti Bosne i Hercegovine kao uglavnom populistički političar i vrlo često daje izjave koje idu u pravcu populizma. Tema koju je on pokrenuo oko Ćosića i Lilića ima za cilj da uzburka strasti, da skrene pažnju na sebe, tako da u tom kontekstu ne treba uopšte ozbiljno shvatati izjave gospodina Komšića, kako u Bosni i Hercegovini, tako i vani”, rekao je on.

Bajić navodi da takvi potezi samo stvaraju još veći jaz između tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini.

Najnovije izjave Željka Komšića dolaze samo tri dana posle posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena regionu, koji je u Sarajevu pozvao predstavnike sva tri naroda na saradnju i smirivanje tenzija i naveo da SAD podržavaju Dejtonski sporazum.

Zašto Ćosić i Lilić

Kako je saopšteno iz Komšićevog kabineta, Dobrica Ćosić je kao predsednik SRJ od 15. juna 1992. godine do 1. juna 1993. godine obavljao dužnost predsednika SRJ i glavnokomandujućeg oružanih snaga, te je bio upućen i rukovodio aktivnostima i akcijama koje su njemu podređene oružane snage SRJ u smislu vođenja agresivnog rata sprovodile na teritoriji BiH.

"Takođe, zahtev je upućen i za pokretanje istrage i raspisivanje međunarodne poternice protiv Zorana Lilića, bivšeg predsednika SRJ, koji je dužnost predsednika SRJ obavljao u periodu od 25. juna 1993. godine do 23. jula 1997. godine te, je kao glavnokomandujući oružanih snaga SRJ bio upućen i rukovodio aktivnostima i akcijama, koje su njemu podređene oružane snage SRJ u smislu vođenja agresivnog rata sprovodile na teritoriji BiH do potpisivanja Dejtonskog sporazuma", kaže se u saopštenju.

Pored ova dva zahteva, u pripremi je, prema saopštenju iz Komšićevog kabineta, i podnošenje krivičnih prijava i protiv drugih visokih zvaničnika bivše SRJ za koje postoje osnovi sumnje da su počinili najteža krivična dela protiv integriteta BiH, protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodim pravom, u periodu od 1992. do 1995. godine.

Lilić: Komšićev zahtev smešan

Biviši predsednik SRJ Zoran Lilić kaže za B92 da je Komšićev zahtev smešan i navodi da je “odgovor na to pitanje već dao Međunarodni sud pravde koji je konstatovao da jedinice bivše Vojske Jugoslavije nisu učestvovale u operacijama u Bosni i Hercegovini”.

“Tome treba dodati i konstatacije i ocene koje su iznete pred Haškim tribunalom da su regularne jedinice hrvatske vojske učestvovale u aktivnostima u BiH", naveo je Lilić.

"Zaista ne razumem koji je istinski poriv gospodina Komšića, osim da se prave novi problemi među narodima koji su već značajno opeterećeni svim što se događa. Mislim da bi političarima bilo mnogo pametnije da se okrenu stvaranju uslova da ti narodi bolje žive, makar u ekonomskim okvirima ako ne i u političkim", ocenio je Lilić.