Potpisan ugovor o “Južnom toku“

Sporazum su, u ruskom letovalištu Soči, potpisali generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler. "Gasprom" je potpisao i sporazume sa nacionalnim gasnim kompanijama Grčke, Bugarske i Italije, zemalja koje se nalaze na planiranoj trasi gasovoda, a sličan sporazum ranije je potpisan i sa Mađarskom.

Dušan Bajatović rekao je za B92, po potpisivanju ugovora, da je trasa sada već poznata i da će gasovod kroz Srbiju biti dugačak oko 450 kilometara.

“Ono što je za našu stranu bitno je da trasa gasovoda definitivno ide kroz Srbiju, da će protok biti 20 milijardi kubnih metara i više. Trenutno je na dnevnom redu čak i povećanje ukupnog kapaciteta gasovoda koji je bio 31 milijardu i to na duple količine“, rekao je Bajtović.

“Ovim ugovorima su do detalja precizirane finansijske, ekonomske i pravne radnje koje bi trebalo da dovedu do realizacije projekta Južni tok“, kaže on.

Skupu u Sočiju prisustvuju i premijeri Rusije i Italije, Vladimir Putin i Silvio Berluskoni.

Bajatović, koji je sporazum potpisao u ime Srbije, kaže da se rok za izgradnju nije menjao i da to ostaje kraj 2015.godine.

On objašnjava i da se izgradnjom “Južnog toka“ sprečava monopol Ukrajine na transport gasa za potrebe jugoistočne Evrope.

Bajatović kaže da je zadovoljan potpisanim dokumentom i da će se delatnost na teritoriji Srbije odvijati prema srpskim propisima.

“To će biti značajni prihodi za našu državu i biće obezbeđeno sigurno snabdevanje našeg tržišta. Što se tiče zaštite naših interesa – s obzirom da je u preduzeću odnos 51:49 predviđen je jedan dosta širok listing saglasnosti“, navodi on.

“Dakle, ne može doći do preglasavnja ’Srbijagasa’, nego o ključnim elementima za vođenje firme i ključnim odlukama u firmi mora postojati saglasnost, odnosno ne može ništa ključno da se radi a da sa tim nije saglasan i ’Srbijagas’“, objašnjava Bajatović.

Direktor “Srbijagasa“ očekuje da će radovi početi vrlo brzo i da ekonomska kriza neće usporiti realizaciju ovog projekta.

Projektom je predviđeno da trasa gasovoda "Južni tok" polazi od ruske luke Novorosijsk, preko dna Crnog mora do bugarske luke Varna, odakle se preko Balkanskog poluostrva, Srbije i Mađarske nastavlja do Austrije i Italije.

Sledeći susret predstavnika zemalja kroz čije teritorije će ići “Južni tok“ zakazan je u Sankt Peterburgu u vreme ekonomskog samita, kada bi trebalo da budu precizirani i naredni fiansijski koraci.

Putin: Kapacitet 63 milijarde kubika

Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je sa državama preko kojih će biti trasiran gasovod "Južni tok" dogovoreno da njegov kapacitet bude 63 milijarde metara kubnih.

"Smatram da će to biti zajednički doprinos Italije, Bugarske, Srbije, Grčke i Rusije obezbeđivanju sigurnosti snabdevanje evropskog tržišta prirodnim gasom", rekao je Putin na završetku dvodnevnog energetskog skupa u ruskom letovalištu Soči.

Miler: Rok izgradnje može biti skraćen

Gasovod "Južni tok" biće pušten u rad do 31. decembra 2015, mada postoji mogućnost da rokovi budu skraćeni, izjavio je danas predsednik uprave "Gasproma" Aleksej Miler, posle potpisivanja sporazuma sa Grčkom, Bugarskom, Srbijom i Italijom.

"Ukoliko taj projekat bude uveden u rad ranije, to će doprineti povećanju njegove ekonomske efikasnosti", ukazao je Miler.

On je predočio da će vrednost gasovoda "Južni tok" iznositi 8,6 milijardi evra i da će opšta studija izvodljivosti tog projekta biti razrađena do 1. jula 2010. godine.

Čelnik "Gasproma" je ukazao da povećanje kapaciteta "Južnog toka" na 63 milijarde kubnih metara godišnje neće uticati na rokove realizacije projekta "Severni tok".

“Gasovod dobar za Srbiju”

Urednica “Balkan magazina” Jelica Putniković kaže za B92 da će izgradnja gasovoda svakako koristiti našoj zemlji jer će zaposliti celokupnu privredu.

“Sam gasovod je dobra investicija za Srbiju i zbog toga što će on donositi prihod od tranzitne takse čak iako kapacitet ne bude 20 milijardi kubnih metara. Znači da bude i 10 to bi bio neki prihod", rekla je Putnikovićeva.

Studija izvodljivosti projekta "Južni tok" trebalo bi da bude spremna do kraja ove godine.

Jedna od glavnih nepoznanica tog projekta, koja će se otkriti nakon potpisivanja sporazuma u Sočiju, jeste pod kojim uslovima će "Gasprom" i ENI prodavati gas trećim zemljama.

Ekonomista Ljubomir Aksentijević ocenjuje, međutim, da svi ekonomski aspekti ovog projekta neće biti poznati još neko vreme.

“Kriza, koja se u međuvremenu razbuktala, svom snagom je unela dopunske elemente koji ne mogu do kraja da se unesu na brzinu kao parametri u studiju izvodljivosti koja njih treba da sadrži“, ocenjuje on.

“Prema tome, ovo će da traje. To sve normalno traje, gasovod je bio u pripremi šest godina i gradio bi se dve-tri, i to u stabilnim ekonomsko-političkim uslovima. Ovde ima vremena, mora da ima vremena, jer projekat mora da bude rentabilan“, smatra on.