Neonacisti upali na ceremoniju

Prema rečima očevidaca, među kojima i predsednika Komiteta Mathauzen Vilija Mernjija, grupa ljudi u crnom i sa kapuljačama upala je na ceremoniju u pratećem kampu nekadašnjeg koncentracionog logora Ebenze, skandirajući "Hajl Hitler" i uz nacističke pozdrave, a onda su pobegli.

Preživeli logoraši iz Mathauzena prisustvovali su juče ceremoniji obeležavanja 64. godišnjice oslobađanja kampa koji je bio u sastavu Mathauzena.

Ovogodišnje obeležavanje posvećeno je otporu fašizmu iz verske motivacije i uverenja, tako da su predstavnici svih verskih zajednica u Austriji uputili apel političarima da se bore protiv desničarskog esktremizma, rasizma, diskriminacije i netolerancije.

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja koncentracionog logora Mauthauzen, na spomenik stradalim srpskim logorašima u memorijalnom centru Mauthauzen, kao i na centralni spomenik svim žrtvama u tom mestu, vence su položili ambasador Srbije u Austriji Dragan Velikić, šef Stalne misije Srbije pri međunarodnim organizacijama u Beču Miroslava Beham i delegacija preživelih logoraša iz Srbije.

Ambasadori Velikić i Beham sa saradnicima prisustvovali su opelu koje su držali svestenici Srpske pravoslavne crkve, a potom su položili venac na spomenik stradalim srpskim antifašistima i rodoljubima.

"I ove godine okupili smo se na mestu zločina, bolje rečeno na mestu poraza ljudskog roda da ne bi zaboravili šta sve može da uradi čovek čoveku. Ako je užas Mauthauzena i drugih stratišta mogao da se dogodi jednom, onda smo u zabludi ako verujemo da se ne može ponoviti", istakao je Velikić.

"Jer i Mauthauzen je ponavljanje zločina u dugoj istoriji zla koje je stvorio ljudski rod. Ubijalo se u ime vere, rase, politike, nacionalnosti. Menjao se samo alibi za zlo", dodao je Velikić.

"Svake godine, na ovom mestu, najviše što možemo jeste da ponovimo isto - tišinu. Ali, tišinu koja govori, tišinu koja nas za nekoliko trenutaka suočava sa bezumljem koje je konstanta svih civilizacija. Reči se ne troše samo onda kada dolaze iz tišine, kada ne pokušavaju da budu jače od emocija koje su ih izazvale", kazao je on.

"Na ovom mestu jedino primereno jeste tišina. Svaki govornik trebalo bi da oćuti svoj govor. I da to ćutanje, teško kao stena, prenese u duše onih koji su se na ovom mestu okupili...Verujem da u tišini vlastite savesti svako od nas može da razdvoji dobro od zla", poručio je Velikić.

U Mauthauzenu je od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. američke armije, bilo zatočeno više od 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.

Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.

Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.

Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Prva veća grupa zatočenika iz Srbije upućena je u Mauthauzen u oktobru 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944.

Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz glavnih nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.

Predstavnici ambasade i Misije Srbije položili venac na centralni spomenik u Mauthauzenu, a cveće na spomenike žrtvama fašizma iz savezničkih zemalja u okviru memorijalnog centra Mauthauzen.

Oni su obišli i spomenike na grobljima stradalih Srba u Drugom svetskom ratu u Zitendorfu, Melku i drugim mestima i položili vence.