Posledice krize veće od očekivanih

Prema podacima Evropske komisije, ne samo da su predviđanja izneta pre nekoliko meseci bila suviše optimistična, već značajniji oporavak privrede nije na vidiku. To će se odraziti i na privredu Srbije, a značajno će usporiti i proces evropske integracije.

Evropski lideri su zbog svetske ekonomske krize preduzeli niz mera usmerenih na stabilizaciju finansijskog sistema i podsticanje privrede.

Uprkos tome, najnoviji podaci za njih će sasvim sigurno biti šokantni. Ta činjenica ogleda se u predviđanjima Evropske komisije u pogledu negativnog privrednog rasta, i to ne samo u 16 od ukupno 27 članica koje koriste zajedničku valutu - evro, već širom Evropske unije.

“Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, u januaru je predvidela da će privrede zemalja evrozone ove godine ostvariti negativni privredni rast od 1,9 odsto. Nešto blaža recesija previđena je za sve članice Evropske unije", kaže ekonomski komentator BBC-ja iz Brisela, Mark Gregori.

"Sada se, međutim, napominje da će pad bruto domaćeg proizvoda u evrozoni ove godine iznositi čak četiri odsto. Moglo bi, dakle, da se kaže da je situacija dvostruko gora nego što se to pretpostavljalo u januaru”, navodi on.

Zbog čega se evropska privreda našla u tako nezavidnoj situaciji, objašnjava Piter Han, sa londonskog ekonomskog fakulteta Kas.

“To su posledice recesije. Nezaposlenost se povećava a ljudi ne troše novac, što se odražava na smanjenje broja ekonomskih transakcija. O recesiji se do sada mnogo govorilo i bili smo svedoci njenih početaka, no sve do sada nismo videli i njeno pravo lice", kaže Kas.

"Negativni privedni rast je posledica činjenice da se sve manje stvari kupuje i proizvodi, te da tražnja pada”, navodi on.

Evropska komisija naglašava i da će se ova duboka i široko rasprostranjena recesija odraziti na povećanje stope nezaposlenosti.

Tokom ove i naredne godine biće zatvoreno osam i po miliona radnih mesta, a nezaposlenost će u 2010. godini dostići rekordni nivo od 11,5 odsto.

Ekonomski konsultant Evropskog instituta Dragomir Janković kaže da će se ovakva situacija sigurno odraziti i na Srbiju i da će dodatno podstaći pad izvoza, kao i tražnju za domaćim proizvodima i porast nezaposlenosti.

“Naravno dok se ne oporavi evropsko tržište neće se oporaviti ni srpsko, ali ovde postoje i ona politička očekivanja, pre svega pridruživanje Evropskoj uniji. Duboko verujem da će se proces pridruživanja značajno usporiti”, kaže Janković.

Nasuprot ovim sumornim prognozama neki analitičari smatraju da ima mesta i za malo optimizma.

Naime ukoliko se brzo oporavi bankarski sektor i globalna trgovina, moglo bi već sledeće godine doći do blagog ekonomskog rasta.