Povećanje PDV-a i rast cena

Posle sumornih prognoza EU da izlazak iz ekonomske krize nije na vidiku, da će privrede evropskih zemlja čak ići u dublju recesiju, isto se izgleda piše i Srbiji. Guverner Radovan Jelašić izneo je procenu da bi recesija u ovoj godini mogla da bude šest odsto, ali kaže da je takva prognoza deo lošijeg scenarija koji je unet i u aranžman sa MMF-om.

U Ministarstvu finansija kažu da će rezervni plan biti aktiviran ako bude bilo potrebe i ukoliko vladine mere ne budu imale dovoljno efakata.

Krajnje rešenje u tom slučaju biće povećanje PDV-a.

Iako je tek usvojenim rebalansom bužeta procenjeno da će recesija u Srbiji u ovoj godini biti dva odsto, guverner Jelašić otkriva da postoji i lošiji scenario, po kome će resecija biti šest procenata.

Ekonomski stručnjaci kažu da je to, iako sumorna, objektivna ocena.

U Ministarstvu finansija veruju da će mere Vlade Srbije unete u rebalans budžeta biti dovoljan u borbi protiv krize, ali je za svaki slučaj spreman i rezevni plan koji kao poslednju meru predviđa povećanje PDV-a.

Pre toga, država će učiniti sve kako bi poboljšala naplatu poreza i to posebno baš PDV-a, kod koga je pokušaj utaje najveći.

Državni sekretar Slobodan Ilić kaže da će se odluka o povećanju PDV-a znati se najkasnije sredinom avgusta.

“Činjenica je da je to jedna od teoretskih opcija, koje Vlada i Ministarstvo finansija u svojim analizama prihvatila kao moguće rešenje. Pre toga, Ministarstvo finansija će nastojati da vidi kakvi će biti prihodi, i rashodi, da li se ostvaruju kako je planirano rebalansom budžeta”, rekao je Ilić.

Ilić kaže da međutim povećanje PDV-a ne znači i povećanje budžetskih prihoda, jer bi u tom slučaju utaja bila veća.

Spekuliše se da bi PDV sa 18 mogao biti povećan na 19 ili 20 odsto.

U tom slučaju, privrednici nemaju drugo rešenje osim da povećaju cene svojih proizvoda, slažu se Rade Pribićević iz “Denijubis fuds grupe”, koja je valsnik najvećih mlekara i Vasa Lekić, direktor prehrambene firme “Fudlenda”.

“Ta mera je usmerena na isključivo jedan cilj, a to je punjenje budžeta, što je jeste razumljivo da je za Vladu bitno, ali u ovoj situaciji ekonomske krize bi to za proizvodnju, kao i potrošnju, bilo veoma negativno, i u svakom slučaju bi izazvalo povećanje svih cena”, smatra Pribićević.

”PDV je porez koji se prenosi i svi ti ulazni PDV-i koji nas opterećuju za jedan posto, mi kasnije prenosimo, i faktički proizvod na polici biva skuplji za jedan odsto”, kaže Lekić.

Profesor ekonomije Vladimir Vučković smatra da bi država trebalo da učini sve kako bi izbegla povećanje PDV-a.

“Zaista, država treba da uradi sve što je u njenoj moći da izbegne povećanje PDV-a, doduše efekat povećanja od jednog ili dva procentna poena ne bi bio toliko veliki na cene, ali bi predstavljao jednu kap u punoj čaši loših vesti za privredu”, rekao je Vučković.

“To zaista treba izbeći na svaki mogući način, ali ukoliko dođe do tog lošeg razvoja događaja u Srbiji, u stanju u privredi i budžetu, možda ovo bude i nužna mera“, ukazuje on.

On navodi da su trentuno najveći problem nepovoljna kretanja u privredi, u realnom sektoru i da se efekti takvog kretanja mogu osetiti već za par meseci.

Zato bi država pre svega morala da razmišlja šta da radi sa velikom nelikvidnošću preduzeća i mogućim bankrotstvima, visokom nezaposlenošću i socijalnim pritiscima.

Ministarka: Vlada ima spreman rezervni plan

Ministarka finansija Diana Dragutinović smatra da će nove mere protiv krize biti dovoljne, ali kaže da Vlada ima i rezervni plan koji je deo programa sa MMF-om.

"Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF-om. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno PDV, kod kog je pokušaj utaje najveći", rekla je Dragutinovićeva za "Večernje novosti".

Ministarka finansija ne isključuje ni promenu stope PDV, kao mogućnost.

"Međutim, ona će biti poslednja u lancu mogućih rešenja", kaže ona.

Diana Dragutinoviæ (FoNet)

Mere štednje kroz niže plate za sada će najviše osetiti zaposleni u državnoj upravi.

"Motiv je bio da državna uprava krene od sebe i kada su u pitanju zarade, ali i kontrola broja zaposlenih u javnom sektoru. Ako ta ušteda ne bude dovoljna, lakše ćemo tražiti odricanje od drugih", rekla je Dragutinovićeva.

Ona je navela da je u pitanju i politička i ekonomska računica i da će uštede, za koje se procenjuje da će iznositi između 600 i 800 miliona dinara, omogućiti formiranje posebnog fonda za gašenje mogućih socijalnih požara, koje nije lako predvideti.

Jelašić: Efekti mera u drugoj polovini godine

Guverner Narodne banke Radovan Jelašić očekuje da efekti mera Vlade budu vidljivi u drugoj polovini godine.

"Pa što se tiče, pre svega prihoda u državni budžet, dakle, efekti znatno manje privredne aktivnosti, efekti zamrzavanja zarada, zamrzavanja penzija, manje državne potrošnje tek treba da se iskažu u drugoj polovini ove godine”, objašnjava guverner.

Radovan Jelašiæ (Beta, arhiv)

“To znači da će to sigurno imati uticaj i te kako na prihode u državni budžet i naravno zbog toga je bilo jako važno već u novom programu sa MMF-om predvideti šta je to što će država biti spremna da preduzme u slučaju da budu manji prihodi od planiranog", kaže on.

Jelašić napominje da kriza ne treba da bude izgovor za štampanje novca i stvaranje inflacije. NBS će postići ciljanu inflaciju od oko osam odsto.

Guverner navodi i da se postavlja pitanje da li će država poštovati nivo rasta kontrolisanih cena, koji je u aprilu iznosio 11,5 odsto. Jelašić je ukazao na to da se devizno tržiste u Srbiji stabilizovalo.

"Pažljivo trošiti devizne rezerve"

Ekonomista Mlađen Kovačević navodi da država treba pažljivo da troši devizne rezerve.

"Cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a to su nama glavni uvozni proizvodi, su drastično niže nego prošle godine i efekti po inflaciju bi bili znatno povoljniji nego kad bi se izvršila devalvacija u vreme kada inače dinar pada”, smatra on.

“Ako to ne učinimo, ako država i dalje, odnosno NBS bude branila kurs prodajom deviza, vrlo je verovatno da ćemo ove godine smanjiti devize još više nego prošle godine, odnosno devizne rezerve", ocenjuje Kovačević.

Izlazak iz krize Kovačević pre svega vidi u podsticanju poljoprivrede subvencijama i kreditima i u razvijanju sistema navodnjavanja preko javnih radova i pomoću sredstava Nacionalnog investicionog plana.

Uvećana kreditna aktivnost banaka

I pored ekonomske krize, u prva tri meseca ove godine, kreditna aktivnost banaka u Srbiji bila je veća nego u istom periodu prošle godine, rekao je gostujući u vestima B92, Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

Privreda se zadužila 8,7 odsto više nego na kraju prošle godine. S obzirom da je u aprilu ta kreditna ekspanzija malo smirena, ukupan obim kredita koje su banke dale privredi i građanima je za jedan procenat veći nego u decembru prošle godine.

“Smatramo da je to jedan dobar pokazatelj. Nema dramatičnog pada, nema velikog kolebanje, nema velike oseke u kreditnim aktivnostima banaka, a to znači da privreda još uvek radi, da se građani još uvek umereno zadužuju, što je svakako dobar signal”, ocenjuje Dugalić.