I med na udaru falsifikatora

Tržište Srbije preplavljeno je falsifikatima pčelinjeg meda. To je juče potvrdila i Veterinarska inspekcija koja je na teritoriji srednjeg Banata kontrolisala med šest velikih proizvođača.

U uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronađene su povećane količine saharoze i HMF-a (hidrometilfurfurola, hemijskog jedinjenja koje, kako navode stručnjaci, u dozvoljenim količinama u namirnicama nije opasno, ali pretpostavlja se da prekomerna upotreba može biti štetna po ljudsko zdravlje) što, kako tvrde u inspekciji, ukazuje na to da je reč o veštačkom medu.

Saznajemo da su velike količine ovih proizvoda već povučene iz trgovinskih lanaca „Metro”, „Svislajon” i „Gomeks”, a da će protiv odgovornih u proizvodnji biti preduzete zakonom predviđene mere.

Kontrolisani su proizvodni pogoni firmi „Domaći med” iz Torde, „Aza” iz Novog Sada, „Hani med” iz Smedereva „Irikom”, „Maja promet” i „Meplis med” iz Beograda. Analize su rađene u Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada.

“U fabrici u Tordi inspekcija je kontrolisala livadski, šumski i bagremov med i hemijske analize su pokazale višestruko povećane vrednosti HMF-a i saharoze. HMF se inače pojavljuje u slučajevima prihranjivanja pčela šećernim sirupom uz dodatak najčešće oksalne kiseline ili direktnim dodavanjem i mešanjem sirupa sa medom” , kaže Goran Milošev, pomoćnik direktora za Veterinarsku inspekciju Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

Med drugih proizvođača i to šumski „Med Honey” DOO iz Smedereva, cvetni med „Irikoma” iz Beograda, lipov med „Aza” DOO iz Novog Sada imao je takođe povišene vrednosti HMF-a i povučen je iz prodaje.

U prirodnom medu je inače dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF-a po kilogramu, a nezvanično saznajemo da je u nekim od kontrolisanih uzoraka bilo i deset puta više ove supstance.

Ove firme našle su se na udaru inspekcije po prijavi Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koja već dugo upozorava da se na tržištu prodaju falsifikati meda.