MMF počinje da prodaje obveznice

Kako bi MMF brže i lakše pomogao zemljama sa finansijskim teškoćama, njegovi čelnici su se odlučili na neuobičajenu meru. Štros Kan je najavio da će ova finansijska institucija početi da prodaje obveznice kako bi prikupila neophodna sredstva. Takođe, sve su jači zahtevi za promenama u strukturi odlučivanja, kako bi zemlje sa ekonomijama u razvoju imale veće pravo glasa.

Izdavanje obveznica bilo bi presedan u istoriji Međunarodnog monetarnog fonda.

Slična ideja razmatrana je osamdesetih godina prošlog veka, ali nije zaživela u praksi.

"Fond će iskoristiti mogućnost koja postoji još u Otava sporazumu iz 1944. godine, ali nikada do sada nije bila iskorišćena. Obveznice će moći da kupe centralne banke ili neke druge zvanične institucije. Na taj način otvoriće se put mnogim zemljama da obezbede sredstva Međunarodnom monetarnom fondu”, rekao je Štros Kan.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner rekao je da upravljačka struktura MMF-a mora predstavljati odraz promena koje su nastale u svetu.

Kina i druge zemlje čije su ekonomije u usponu smatraju da nisu dovoljno zastupljene u globalnim finansijskim institucijama poput MMF-a i Svetske banke i poručuju da, ukoliko te institucije žele više novca od njih kako bi se prebrodila aktuelna recesija, treba da im omoguće da imaju veći uticaj na to kako se troši novac iz tih fondova.

Uprkos predviđanjima da teška vremena tek dolaze, predsednik Monetarno-finansijskog komiteta MMF-a Butros Gali kaže da napretka ipak ima.

"Dogovor koji smo postigli svetlo je usred nepredvidljive ekonomske oluje. Vidimo napredak tržišta, imamo zaista verodostojne pokazatelje za to. Rizik naravno uvek postoji, ali se tempo kojim se dešavaju loše stvari smanjuje", rekao je Gali.

Da bi se udovoljilo zahtevima zemalja poput Kine, Indije i Brazila, trebalo bi radikalno izmeniti strukturu glasanja unutar MMF-a putem preraspodele kvota koje određuju glasačku moć svake članice i sumu koju svaka od njih može da pozajmi od te međunarodne finansijske institucije.

Svetska banka: Pomoći siromašnima

Svetska banka je zatražila od zemalja donatora da ubrzaju uplate koje su obećale kako bi se siromašne zemlje izvukle iz recesije koju su izazvale bogate države.

Ekonomska kriza se pretvara u humanitarnu i razvojnu katastrofu koja je ove godine već gurnula više od 50 miliona ljudi u krajnje siromaštvo, kaže se u saopštenju koje je Svetska banka objavila na kraju svog prolećnog sastanaka.

"Svet je suočen sa ekonomskim nevoljama bez presedana u kojima siromašni mogu najteže da stradaju i zato se moraju nastaviri napori da se spreči humanitarna katastrofa," rekao je predsednik Svetske banke Robert Zelik.

Svetska banka je obećala da će snabdeti siromšne zemlje sa više od 55 milijardi dolara za izvođenje javnih radova koje je recesija zaustavila. Istovremeno je utrostručea, na 12 milijardi dolara, pomoć banke zdravstvu, obrazovanju i drugim društvenim programima siromašnih zemalja.