Studenti protiv povećanja školarina

Konačnu odluku o školarini još nisu doneli svi fakulteti, a oni koji su najavili povećanje to pravdaju padom vrednosti dinara i činjenicom da im država duguje višemilionske iznose. Radikalne studentske organizacije najavljuju proteste.

Najavljena povećanja školarina se kreću od 2 000 do 32 000 dinara, bez obzira na to što je ministar prosvete Žarko Obradović nedavno apelovao na fakultete da ne povećavaju cenu u uslovima svetske ekonomske krize.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da je Senat Univerziteta preporučio da se školarine ne dižu, ako to nije neophodno. Problem je u tome što država ne ispunjava svoje obaveze prema fakultetima pa su oni prinuđeni da traže dodatne izvore finansiranja:

“Država finansira realne materijalne troškove negde oko 30 odsto. To znači da 70 odsto moraju fakulteti iz sopstvenih prihoda da nadoknade. Sad je ta cifra čak i manja, možda je ta cifra sada ispod 20 odsto. Naravno tu je i taj socijalni momenat, jer je teška ekonomskla situacija. Senat Univerziteta je preporučio fakultetima da ne dižu školarine, a ako ih dižu da to bude u okviru zvanično priznate inflacije“, kaže Kovačević.

Kako dolazi do toga da fakulteti nemaju dovoljno sredstava za rad danas nije bilo moguće saznati u Ministarstvu prosvete i sporta, jer su nadležni u Belgiji na skupu posvećenom primeni Bolonjske deklaracije.

Podizanju školarina se uporno protive pojedine radikalne organizacije. Tadej Kurepa iz sindikata obrazovanja Anarhosindikalističke inicijative, kaže da je za njih to neprihvatljivo i najavljuje proteste poput onih koji su u toku u Hrvatskoj:

“Budući da fakulteti iz godine u godinu imaju tendenciju neprekidnog povećanja školarina, mi smatramo da je to jednostavno neprihvatljivo. Ne samo zbog toga što je materijalni položaj studenata i njihovih roditelja izuzetno težak, već i zato što se zalažemo za besplatno obrazovanje, koje bi bilo svima dostupno. U tom smislu mi ćemo se orijentisati ka primeru koji nam daju naše koleginice i kolege iz Hrvatske, koji proteklih nedelju dana okupiraju svoje fakultete“, kaže Kurepa.

Zbog visokih školarina, u Hrvatskoj protestuju studenti na fakultetima u Zagrebu, Zadru, Rijeci, Osijeku i Splitu, a studente podržavaju i neki sindikati.

Rektor Branko Kovačević smatra da bi protesti na fakultetima naneli štetu studentima, jer se bliži kraj godine i vreme je za učenje i polaganje ispita.

“To bi bila katastrofa. Štrajk nije u korist pre svega studenata. Kad se prekine sa nastavom, teško se nastavlja. Kraj je godine, ono vreme koje je izgubljeno ne može nikako da se nadoknadi, znači to će sigurno da bude na uštrb kvaliteta nastave“, kaže Kovačević.

Ohrabrujuće je da su dva fakulteta smanjila školarinu, to su Pravni i Hemijski, a na mnogima kažu da će školarina ostati ista kao i prethodne godine.