"Rezervni poslanici" - za i protiv

Vladajuća koalicija razmišlja o uvođenju rezervnih poslanika koji bi zamenjivali poslanike ako su opravdano sprečeni da učestvuju u radu Skupštine. Opozicija navodi da takvu ideju nije moguće sprovesti u delo, jer Ustav Srbije ne poznaje termin “rezervni poslanik”.

Da li će u Skupštini postojati i klupa za rezervne igrače?

Po ugledu na neke evropske kolege, i poslanici u Srbiji nadaju se da će imati nekog da ih odmeni u radu.

Zamene bi “uskakale”, navode u vladajućoj većini, samo kada su razlozi opravdani.

U Demokratskoj stranci navode da se može desiti da poslanik bude povređen u saobraćajnoj nesreći i da mora da ide na dugo lečenje, a pošto nema pravo na bolovanje, jedino što može da uradi je - da vrati mandat.

Predsednica Skupštine ne bi imala ništa protiv da predsedava i poslanicima i zamenicima.

“Ja lično mislim da je to dobra ideja, ali vi znate da je to stvar i političkih dogovora i procena”, kaže Slavica Đukić-Dejanović.

U G17 plus navode da bi se zamena primenjivala isljučivo na poslanice koje su u drugom stanju, jer svaka zaposlena žena ima pravo na trudničko bolovanje, dok žena poslanik nema pravo na to.

“Smatram da je nedopustivo da pred njih bude postavljena dilema da li će birati između svoje političke karijere ili materinstva. Smatram da i jedno i drugo mora da bude zadovoljeno i smatram da bi poslanice u tim slučajevima imale pravo na zamamenu. A tih slučajeva nema puno”, kaže Željko Ivanji iz G17 plus. Ali, nisu ni sve članice vladajuće koalicije za uvođenje poslaničkih rezerevi.

“To je veoma glup predlog da postoje rezervni poslanici. Nisu poslanici rezervne gume. Taj ko je to predložio, stvarno je lupio. I ovako smo konstatovali da je 250 narodnih poslanika mnogo”, smatra Dragan Marković, lider Jedinstvene Srbije.

Poslanici zamenici, postoje u više evropskih zemalja.

Opozicija navodi da je reč o uređenim demokratijama, za razliku od Srbije. U Srbiji, to bi otvorilo prostor za zloupotrebe, smatra opozicija.

“To bi bilo izuzetno loše za razvoj našeg političkog sistema i demokratskih institucija u Srbiji. To bi bio potpuno retrogradan korak”, ocenio je Miloš Aligrudić iz DSS-a.

“Mislim da je to ideja koja može pasti na pamet samo nekom ko ne može da pribere više do 126 u Narodnoj skupštini, pa da ne bi imao problem sa kvorumom. Postoji još jedan problem, a to je pitanje Ustava, da biste napravili zamenika narodnog poslanika - morate promenti Ustav”, rekao je on.

Poslaničke zamene bile bi dodatni trošak.

Poreski obveznici u tom slučaju morali da, osim za poslanika na bolovanju, izdvajaju novac i za njegovu zamenu.