Jelašić: Kritičan drugi deo godine

On je na panel diskusiji u okviru prolećne skupstine MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu ocenio da je zbog toga potrebno obezbediti priliv novca međunarodnih finansijskih institucija.

"Vreme izjava, preuzimanja obaveza i pisama o namerama je iza nas - bankama, investitorima, dužnicima je potreban samo novac", istakao je Jelašić.

On je dodao da će u nekoliko narednih meseci demokratija biti izložena svom prvom velikom testu od početka tranzicije u zemljama centralne i istočne Evrope.

Guverner NBS očekuje da će do kraja godine fiskalni prihodi dodatno opasti, a "siva" ekonomija dobiti na značaju.

"Trenutna situacija u regionu je, u izvesnoj meri, ozbiljnija nego na početku procesa tranzicije. Teške reforme sada treba da budu usmerene isključivo na, u najboljem slučaju, održavanje postojećeg standarda građana", naglasio je Jelašić.

Prema njegovoj oceni, vlade zemalja u regionu usredsrediće se uglavnom na finansiranje tekuće potrošnje, odnosno na obezbeđivanje plata i penzija, čak i kroz akumuliranje novog duga, dok će kapitalne investicije biti značajno smanjene.

Moguće povećanje PDV-a

Jelašić je inače u intervjuu za "Ekonomist magazin" pred odlazak u Vašington najavio da je moguće povećanje PDV-a na 19 odsto, ako mere Vlade Srbije ne daju očekivani efekat.

On je dodao da "ima osećaj" da je MMF odlučio da nam sada izađe u susret, upozoravajući da će Fond biti mnogo restriktivniji pri prvoj reviziji programa u avgustu ove godine.

Guverner Narodne banke je podsetio da je MMF ranije tražio mnogo više, pre nego što odobri program, manje su se tražile dodatne restriktivnosti tokom revizije, "a sada će izgleda biti obrnuto".

Jelašić je najavio da će u Vašingtonu razgovarati i o konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za ovaj region.

Prema njegovoj oceni, zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, do kraja 2010. godine one će realno pasti, što će se preneti i na privatni sektor, "pa će dva miliona ljudi zarađivati od deset do 15 odsto manje nego do sada".

Ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita i zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da će pad privredne aktivnosti u Srbiji biti veći od dva odsto, upozorio je guverner NBS.

"Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP na minus dva odsto, bilo ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu milijardu evra", objasnio je Jelašić.