Lavrov: NATO apriori nije pretnja

“Kada se danas preduzimaju pokušaji ponovnog naoružavanja gruzijske vojske, kada se u Gruziji planiraju vežbe NATO, to ne može da ne izazove pitanje šta žele u Alijansi”, rekao je Lavrov u intervjuu za BBC, koji je objavilo rusko Ministarstvo inostranih poslova.

On podseća da su ”poslednji put vežbe NATO u Gruziji održane u julu 2008. godine, par nedelja do napada na Južnu Osetiju”.

Ističući da je nedavno zahlađenje odnosa Rusije i NATO-a, izazvano “jednostranom pozicijom Saveza o Kavkaskoj krizi i odbijanjem da se čak i razmotre njeni razlozi”, pokazalo probeleme u dijalogu, Lavrov je rekao da je za Rusiju Alijansa jedan od ”objektivnih ključnih faktora koji određuje stanje bezbednosti u evroatlantskom regionu, između ostalog i kod naših granica”.

Prema njegovim rečima, problemi se pojavljuju kada se kod zemalja NATO-a pojave recidivi konfrontacione logike iz vremena “hladnog rata” i naginjanje blokovskoj politici.

“Nas brine težnja Alijanse ka širenju koja je zadržana a neobjašnjiva sa tačke gledišta panevropske bezbednosti”, rekao je Lavrov.

On je dodao da da Moskvu uznemirava i težnja NATO-a ka "razlivanju" normi međunarodnog prava i uloge Saveta bezbednosti UN, odbijanja zemalja članica da ratifikuju adaptirani Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi i pokušaji da se opravda ratna avantura režima gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija protiv Južne Osetije i planovi za njegovo ponovno naoružavanje.

”Koraci širenja Alijanse ozbiljno komplikuju našu saradnju i nikako ne jačaju regionalnu i globalnu bezbednost”, rekao je ruski ministar, dodajući da Rusija ne može da prenebregava približavanje vojne infrastrukture zemalja NATO-a njenim granicama.

Međutim, rekao je Lavrov, Rusija je usmerena na traženje konstruktivnih ishoda i zajednički rad, jer konfrontaciju ne dozvoljavaju zajednički globalni rizici i pretnje.

Rusija se, kazao je on, zalaže za jačanje poverenja u odnosima sa NATO-om i protivi stvaranju novih linija podele u Evropi.

“Želimo da verujemo da NATO nije zainteresovan za vraćanje duhu i logici 'igre sa rezultatom nula' i pojavi zona sa različitim nivoom bezbednosti na evropskom kontinentu”, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, ukoliko NATO ne bude pokušavao da sam gradi bezbednost u svetu samo po svojoj meri, već se usmeri na "organsko građenje globalnog sistema" međunarodne bezbednosti koji odgovara savremenim izazovima, perspektive odnosa sa Rusijom biće predvidive.

“Uz prisustvo političke volje partnera, Savet Rusija - NATO može da se preobrazi u jednu od najvažnijih nosećih konstrukcija saradnje u oblasti bezbednosti u evroatlantskom prostoru i da postane perspektivan element sistema sporazumne politike koja se formira u svetu”, istakao je Lavrov.

“Nema antiamerkinaizma u Rusiji”

Šef ruske diplomatije je, u tom intervjuu, rekao da u Rusiji ne oseća antiamerikanizam.

“Anitamerikanizam kod nas u zemlji ne osećam”, rekao je Lavrov i dodao da je ”druga stvar, što su mnogi potezi koje Vašington povlači na međunarodnoj sceni poslednjih godina dobijali nedvosmislenu ocenu u celom svetu, uključujući i iz ruskih političckih krugova i među običnim građanima”.

“Kakvu drugačiju reakciju ruskog stanovništva su očekivali u Vašingtonu, objavljujući planove o razmeštanju elemenata globalnog sistema protivraketne odbrane SAD u Poljskoj i Češkoj”, upitao je ruski ministar, dodajući da američka vojska nije mogla da ne zna kako će na planove reagovati ruska vojska.

“Suština naše politike u odnosu prema SAD je u tome da pokažemo Amerikancima prednost kolektivnih napora na osnovu uvažavanja međusobnih legalnih interesa i svih članica međunarodne zajednice, naspram jednostranih nasilnih rešenja, koja se u na kraju uvek ispostavljaju kao gubitnička i osuđena na propast”, rekao je Lavrov.

“Zato, ukoliko se u ruskim medijima i čuju glasovi kritike SAD, ja bih to shvatio više kao težnju uspostavljanju otvorenog dijaloga, nego kao manifestaciju antiamerikanizma”, zaključio je šef ruske diplomatije.