Srbija rekorder po kamatnim stopama

B92 je istaživao zašto su kamate na kratkorične bankarske pozajmice u Srbiji najskuplje u Evropi. Prosečna kamata na kratkoročne pozajmice u Srbiji prošlog meseca iznosila je nešto više od 57 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Na osnovu tih pokazatelja, građani Srbije plaćaju najskuplje zajmove ne samo u regionu, nego i u Evropi.

Krajem prošle godine prosečna kamata na kratkoročne kredite u Srbiji iznosila je oko 30, a u januaru skoro 33 odsto.

Na tržištu Srbije, reklo bi se, konkurencija nikad veća. Sada u našoj zemlji posluju 34 banke i sve one imaju jednu zajedničku, jasno uočljivu karakteristiku u poslovanju - visoke marže na skoro sve vrste pozajmica.

Zato i ne čudi, slažu se i ekonomisti, što prosečna kamata na keš i potošačke kredite, kreditne kartice i minuse na tekućim računima iznosi neverovatnih 57,38 odsto.

“Mi imamo, ne samo sada, nego i u ranijem periodu, zelenašku kamatnu stopu”, kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

“To je prevashodno posledica visokog rizika koji postoji ovde, koji se ukalkuliše u cenu novca, odnosno prilikom formiranja kamatne stope. I to je posledica kreditno monetarne politike koju vodi Narodna banka Srbije”, smatra on.

Monetarna politika Narodne banke Srbije, istina, već dugo je vrlo oštra.

Guverner Jelašić to pravda održavanjem stabilnosti cena.

Bankarima je, međutim, upravo to jedan od razloga za visoke kamate. Za visoke kamate i ovu nesvakidašnju od preko 57 odsto, koja visinom ulazi u anale bankarskog poslovanja, guverner smatra da imaju i neku vrstu edukativne funkcije.

“Jedan veliki broj banaka namerno koristi takve kamatne stope, da ni u kom slučaju ljudi ne bi koristisli takve kamatne stope, već samo dozvoljeni minus, da se na takav način zadužuju”, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

“Ja se iskreno nadam da će to uticati i ovde, kao i u drugim zemljama, da ljudi neće koristiti takav vid zaduživanja”, rekao je on.

Ekonomisti smatraju da cena bankarskih pozajmica zapravo najviše govori o trenutnom stanju u privredi Srbije.

“Kamatna stopa koju ste pomenuli ukazuje na nivo nelikvidnosti u privredi, nivo nelikvidnosti stanovništva, i želju da se dođe do živog, gotovog novca”, rekao je ekonomski analitičar Miroslav Zdravković.

Od septembra do februara, kažu podaci statističkog biltena NBS-a, stanovništvo je dugove prema bankama smanjilo za 132 milona evra, najviše za minuse po tekućim računima.

Ipak, zabeležena su i sve češća kašnjenja pri otplati.

Međutim, kada je novac hitno potreban, za njegovu cenu, odnosno kamatu, najčešće se ni ne pita.