Ne žele Rome u Boljevcima

Kako javlja reporterka B92 sa lica mesta, postavljena su tri kontejnera koje je grad obezbedio za Rome, ali su se ubrzo pojavili meštani Boljevaca, njih oko 50-60, koji su se usprotivili toj ideji. Nezadovoljni meštani blokirali su put, tako da ne funkcionišu ni linije gradskog prevoza koje saobraćaju u tom delu grada.

Predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, OEBS-a i Svetske zdravstvene organizacije pokušavaju kroz razgovor da odobrovolje stanovnike Boljevaca, ali u tome za sada ne uspevaju.

Predstavnici Ministarstva i međunarodnih organizacija će tokom noći, u konsultacijama sa Romima iz divljeg naselja na Novom Beogradu, odlučiti šta će uraditi.

Dogovor o privremenom smeštaju za Rome iz nehigijenskog naselja na Novom Beogradu, čije su barake srušene zbog izgradnje objekata za Univerzijadu, postignut je na današnjem sastanku u Skupštini grada.

Prema rečim predsednika Romske partije Srđana Šajna, predstavnici međunarodnih organizacija - UNHCR-a i OEBS-a, koji su učestvovali u pregovorima sa gradom, saopštili su da će grad u toku noći obezediti nužni smeštaj, kao i da će za Rome sa Novog Beograda biti obezbeđena hrana.

Predstavnici Roma nadaju se da će se u ponedeljak pristupiti rešavanju problema na sistematskiji i organizovaniji način. Romi okupljni na platou ispred Skupštine grada Beograda razišli su se posle saastanka.

Većina Roma koji su juče ostali bez domovazato što je divlje naselje u kome su živeli srušeno zbog izgradnje ulice pored objekata Univerzijade, noć je provela kod svojih komšija, u barakama koje još nisu porušene, a neki od njih su pred gradskom skupštinom, gde od juče protestuju tražeći da im se nadoknadi šteta i obezbedi privremeni smeštaj.

Odlasku pred Skupštinu grada prethodio je protest kod naselja i blokada Ulice Jurija Gagarina u Novom Beogradu.

"Mnogo je lako doći, potapšati ih po ramenu i reći da imaju sva prava. Ja pozivam sve koji to govore da oni nađu i rešenje za problem koji postoji", kazao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

On je dodao da postoji više hiljada romskih porodica u Beogradu koje su naseljene na raznim mestima, a da niko nije iseljen osim onih koji, kako je naveo, ugrožavaju razvoj Beograda.

"Tako će biti i ubuduće i oko toga neće biti nikakvog kompromisa", kazao je Đilas. Zaštitnik građana Saša Janković oštro je osudio rušenje romskih kuća u Beogradu, istakavši da se bagerima i policijom ne rešava problem romskih naselja niti sprovodi Dekada Roma u Srbiji.

“Sve i da postoje formalni uslovi za rušenje, ja moram najoštrije da osudim način na koji se pristupilo rešavanju problema nelegalnih romskih naselja u Beogradu“, rekao je Janković.

“Dakle, sasvim je očigledno da je bilo potrebno i nužno prethodno pripremiti takve mere, identifikovati one koji imaju prava na adekvatan nužni smeštaj, pripremiti taj smeštaj, izbeći primenu sile i situaciju da građani i deca romske nacionalnosti budu na ulici“, ocenio je republički ombudsman.

Podsetimo, raseljevanje Roma počelo je juče ujutru. Njihovi domovi rušeni su bagerima, a ljudi koji tu žive policiju su sačekali na krovovima baraka. U tom naselju je do tada živelo 47 porodica.

Njegovo uklanjanje počelo je na osnovu rešenja gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove, kako bi se uredio prostor za izgradnju magistralnog prstena uz ulice Jurija Gagarina i Milutina Milankovića, koji bi trebalo da bude završen do početka Univerzijade.

Romske organizacije zaprepašćene

Romske organizacije su saopštile da su zaprepašćene rušenjem kuća u Novom Beogradu i iznenađene izjavama gradonačelnika.

“To nikako nije u skladu sa ciljevima Dekade Roma, kojom Srbija ove godine predsedava”, naveli su Romski centar za demokratiju, Omladinski forum za edukaciju Roma i Forum interno raseljenih Roma.

“Rušenjem njihovih kuća, uništavanjem njihove imovine krše se osnovna ljudska prava i pokazuje da vlasti u Srbiji nemaju sistemsko rešenje za probleme koji su se gomilali decenijskom diskriminacijom prema ovoj etničkoj zajednici”, ocenjeno je u zajedničkom saopštenju te tri organizacije.

Udruženja Roma navode da većina građana čije su kuće srušene nemaju lična dokumenta i da se ne mogu obratiti za pomoć centrima za socijalni rad.