Ljajić: Manje plate i veće akcize

Vlada je izgleda došla do rešenja kako da uštedi 100 milijardi dinara, a da pri tom ne podiže poreze na zarade i penzije i da ne povećava PDV. Iako ministar rada Rasim Ljajić kaže da te mere još nisu potpuno usaglašene, on je ipak zvanično potvrdio da postoji plan da se svako ministarstvo odrekne četvrtine planiranih rashoda i da se smanje plate u državnoj administraciji.

Na prihodnoj strani, budžet bi trebalo da se popuni još jednim povećanjem akcize na gorivo, kao i na impulse za telefoniranje mobilnim. Uvodi se i dodatni porez na luksuznu imovinu.

Posle višednevnog lutanja, vlada je našla zamenu za solidarni porez, pa će prema najnovijoj ideji, u štednji prednjačiti država.

Ministar rada Rasim Ljajić kaže da bi svako ministarstvo trebalo da se odrekne četvrtine planiranih rashoda za ovu godinu, plus da se smanje plate u državnoj administraciji.

Na taj način u budžetu bi se uštedelo 89 milijardi dinara.

“Ono što je sada predlog, to je da će biti smanjene plate u državnoj administraciji, da je tu značajna mogućnost za uštede da se ispegla rupa od 100 milijardi dinara u budžetu”, rekao je Ljajić.

“I na taj način mislim da smo postigli jednu meru da teret krize se ne svali na one najsiromašnije, već da državna administracija ovoga puta nosi veći deo tog tereta”, kaže on.

Ljajić kaže da će se ostatak od 11 milijardi dinara popuniti povećanjem akciza i oporezivanjem luksuznih stanova i robe, a prag za to svakako neće biti 60 kvadrata.

“Pre svega, akcize na gorivo i akcize na telefonske impulse. U prvom slučaju bi se dodatno obezbedilo pet milijardi, u drugom slučaju dodatne tri milijarde dinara i plus tri milijarde bi se obezbedile kroz porez na imovinu, odnosno na stanove, ne sigurno od 60 kvadrata, već na vile i na drugu luksuznu robu”, rekao je on.

Ministar rada je rekao da se ove mere i dalje usaglašavaju, a potreban je i stav MMF-a pre nego što budu usvojene. Guverner Radovan Jelašić kaže da je iz novog vladinog paketa jedina mera koja pritiska inflaciju povećanje akcize na gorivo.

“Očekuje se da će eventualno biti jedan deo stvaran dodatni prihod na osnovu akciza na dizel odnosno na benzin, ali još jedanput, to će biti jedan manji deo, a mnogo veći deo će se najverovatnije nadomestiti smanjenjem izdataka iz državnog budžeta, pre svega iz sfere njihovih diskrecionih izdataka, što je za nas jako važno, pošto to ne deluje inflatorno”, kaže Jelašić.

“Sa druge strane, sigurno će politički biti mnogo prihvatljivije, mnogo veća šansa da će u jednom kratkom periodu da prođe i Vladu i Skupštinu”, rekao je on.

Neodlučnost vlade u kreiranju mera štednje već registruju i građani.

Prema najnovijem istraživanju Stratedžik marketinga, oko 70 odsto ispitanika smatra da Vlada javnost ne obaveštava dovoljno o planiranim reformama za unapređenje privrede.

To, zaključuju analitičari Stratežika, povećava pesimizam građana pošto nemaju informacije o namerama vlade, pa ne znaju ni šta sami mogu da učine da bi im bilo bolje.

Štampa: Na čemu će sve da se štedi

Mediji su objavili mnoštvo nezvaničnih informacija o mogućim merama štednje.

"Politika" tako piše da je Vlada donela novi paket mera štednje radi smanjenja budžetskog deficita od 100 milijardi dinara.

Prva mera štednje je, prema saznanjima tog lista, odluka da sva ministarstva moraju da za 25 odsto smanje troškove planirane za 2009. godinu, ali ta odluka ne važi za plate, penzije i druga socijalna davanja. Druga mera je smanjenje svih plata većih od 40.000 dinara u državnoj administraciji, što znači i u lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i javnim agencijama, što, kako piše “Politika“, znači da će manju platu dobijati i predsednik države, premijer, ministri i poslanici.

Ta mera neće važiti za plate zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, vojsci i policiji.

Među merama su, kako navodi taj list, uvođenje privremene takse od 10 odsto na potrošene impulse u mobilnoj telefoniji, kao i poseban porez na luksuzne automobile, na luksuzne veće kuće i stanove.

List “Blic“ navodi da će plate zaposlenima u državnoj administraciji biti smanjene i da će, prema prvim procenama, ušteda biti veća od 10 odsto od ukupnog iznosa novca koji se izdvaja za primanja u državnoj administraciji.

U Vladi procenjuju da će efekat štednje biti jednak efektima otpuštanja tri do četiri hiljade ljudi, saznaje taj list.