Na današnji dan, 12. mart

641. Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara Tibeta. Na osnovu toga, Kina kasnije polagala pravo na suverenitet nad Tibetom.

1507. U bici s pobunjenicima, u Navari poginuo Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio Makijaveliju kao uzor političkog cinizma, a smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo "Vladar".

1537. Turci zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis, koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci osnovali kliški sandžak, koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1832. Rođen engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot. Protiv Bojkota 1880, dok je upravljao jednom engleskom oblašću u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje, takav vid otpora kasnije nazvan po njemu.

1848. U Beču izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha. Početak revolucije koja je potresla Austriju i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854. Velika Britanija i Francuska zaključile savez sa Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856. Rođen Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio 1907, od 1908. bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru, u avgustu 1914, unapređen u čin vojvode. Izveo proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske, u septembru 1918.

1868. Sa pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića skinuta zabrana i dozvoljena njegova upotreba. Rešenje, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, doneo ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1880. Rođen srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića najznačajniji pesnik srpske moderne s početka XX veka. Pri povratku iz Francuske 1917, kuda je izbegao u vreme Prvom svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa, kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kom je bio.

1881. Rođen turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, 1923. proglašena republika. Sproveo značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907. U eksploziji ratnog broda Jena u francuskoj luci Tulon poginulo najmanje 118 ljudi.

1925. Umro kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik. 1894. poveo borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu, iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Po njegovoj smrti, vođstvo nad Kuomintangom preuzelo desno krilo stranke, predvođeno Čang Kaj Šekom.

1938. Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe umarširale u Austriju, ta država pripojena Trećem rajhu.

1947. Predsednik SAD Hari Truman u Kongresu proklamovao doktrinu o pomoći zemljama ugroženim komunizmom. Prva sredstva data Grčkoj i Turskoj.

1964. Umro srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca XX veka. Od 1919. do 1925. bio scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, bio i pedagog.

1966. Parlament Indonezije lišio Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključujući položaj predsednika, general Suharto postao vršilac dužnosti šefa države.

1971. Premijer Hafez al Asad na referendumu izabran za predsednika Sirije.

1978. Partije levice, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984. U Velikoj Britaniji počeo generalni štrajk rudara.

1993. U seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaju poginulo najmanje 200, povređeno 1.100 osoba.

1999. Poljska, Češka i Mađarska postale članice NATO-a. Prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999. Umro Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista XX veka. Počeo da svira u petoj godini, svetsku slavu stekao u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu. Godine 1963. osnovao Školu Jehudija Menjuhina za muzički nadarenu decu.

2001. Uz posredovanje međunarodne zajednice, predstavnici vlasti Srbije i Albanaca na jugu Srbije potpisali sporazum o prekidu vatre.

2001. U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika, talibanske vlasti u Avganistanu uništile dva najveća kipa Bude u svetu, stara nekoliko hiljada godina.

2002. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003. U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana 21. januara 2001. posle demokratskih promena i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Za vreme njegovog mandata Jugoslaviji ukinute sankcije uvedene za vreme režima Slobodana Miloševića, počeo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, a Srbija se otvorila prema svetu.