EU: Produžiti mandat Tribunalu

Obrazloženje je da je od ključne važnosti da zločini protiv čovečnosti ne ostanu nekažnjeni i da se u zatvoru tog ad hok tribunala UN nađu i poslednji begunci - Ratko Mladić i Goran Hadžić. To se navodi u rezoluciji EP, koji traži da Evropska unija pokrene postupak u UN koji bi omogućio da se rad Tribunala u Hagu nastavi i posle roka predviđenog za njegovo "zatvaranje", 2011.

U rezoluciji koju su usvojili poslanici parlamenta EU predočeno je da mora da se očuva i zaštiti i sve što je kroz presude ostvario Haški tribunal, kao i arhive i iskazi svedoka.

Haški tribunal je, kako je ocenjeno, uveo novu sudsku praksu u međunarodnom pravu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

U "preporuci Savetu ministara EU" od "nadležnih hrvatskih vlasti" traži se da udovolje zahtevu Haškog tribunala i obezbede uvid u dokumenta bitna za suđenja bivšim hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženima za zločine u operaciji "Oluja" 1995. godine.

Savet ministara EU, navedeno je, mora da "s hrvatskim vlastima raspravi očigledno pomanjkanje saradnje" u vezi sa tim dokumentima koje traži haški tužilac Serž Bramerc.

Takođe se podvlači da i kroz delovanje Haškog tribunala treba da se izdejstvuje pomirenje na području bivše Jugoslavije i potpuno poštovanje međunarodnog prava i demokratskih merila EU u državama zapadnog Balkana koje se spremaju da postanu članice Unije.

Evropska unija, rečeno je, mora staviti do znanja na koji će način proceniti da li su se sudski sistemi zemalja zapadnog Balkana osposobili za valjanu istragu i suđenje za zločine protiv međunarodnog prava, pošto Haški tribunal okonča rad 2011. godine ili kasnije.

Poslanici EP zatražilisu da Savet ministara EU neodložno u telima UN pokrene postupak za uspostavljanje "primerenog mehanizma" za nastavak delovanja vidova i komponenata Haškog tribunala u pogledu zaštite svedoka, sprečavanja njihovog zastrašivanja i vređanja tog suda.

Zadatak takvog mehanizma bio bi i da se prati prenošenje ovlašćenja na domaće sudove u regionu (što se sad čini preko OEBS-a), kao i da se nadgledaju uslovi zatočenja osuđenih, promene kazne i slična pitanja.

EP se zalaže da se Savetu bezbednosti UN predloži ustanovljenje zajedničkog ureda koji bi obezbedio da se nastavi ovakvo "delovanje u ostatku", kako Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, tako i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Suda za Sijera Leone. Ranije, evropski komesar Oli Ren je, u raspravi u Evropskom parlamentu, podržao zamisao o produžetku rada Haškog tribunala, navodeći da je puna saradnja s Tribunalom "odraz evropskih vrednosti, pravde i delovanja pravne države, a što je u središtu politike proširivanja EU na zapadni Balkan".

Tribunal pozdravlja odluku

Iako konačnu reč o produžavanju mandata Haškog tribunala daje Savet bezbednosti Ujedinjene nacije, koji je i njegov osnivač, u sudu u Hagu zadovoljni su rezolucijom i zato pozivaju sve države koje su dužne da ispune svoje obaveze saradnje i obezbede da se Mladić i Hadžić privedu pravdi, kaže za B92 portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić.

“Tribunal je od 1993. godine pa do sada, od 161 optuženog, kraju priveo suđenja protiv 116, a u toku su postupci protiv 40 optuženih. Mi ostajemo predani ciljevima i efikasnom završetku našega rada u skladu sa najvećim međunarodnim standardima”, rekla je Jelačićeva.

“Imajući u vidu da se dvojica optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, i dalje nalaze na slobodi, Tribunal želi da i danas podseti da njihovo bekstvo i dalje koči mogućnost Tribunala da završi svoj rad prema važećem rasporedu”, ukazala je ona.

Prema tom rasporedu, odnosno izlaznoj strategiji, suđenja bi u prvom stepenu u Haškom tribunalu trebalo da se privedu kraju u 2010, a žalbene procedure treba da se završe do početka 2012. godine.

Pitanje je, međutim, koliko su članice Saveta bezebednosti raspoložene da se produži mandat Haškog tribunala, ali bez obzira na njihovu konačnu odluku, prema rečima Nerme Jelačić, Tribunal će nastaviti da radi punom parom.

”Mi smo sada najzauzetiji, sudnice su najzauzetije od samog početka rada Tribunala, dakle - sa sedam otvorenih predmeta i 40 osoba kojima se sudi u prvom ili drugom stepenu”, rekla je Jelačićeva.

“Što se nas tiče, mi ćemo i dalje pokušavati da ispunimo sve datume koje smo sami postavili i u dogovoru sa Savetom bezbednosti, ali tražimo i da istrajemo i u našoj želi da se ova dvojica begunaca, Mladić i Hadžić, nađu pred Tribunalom”, zaključuje ona.

Bramerc u Pragu, bez zaključaka

Nakon sastanaka glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca i predstavnika češkog predsedništva Evropske unije, na kome je razgovorano o saradnji Srbije i drugih država zapadnog Balkana sa tim sudom, nisu doneti nikakvi konkretni zaključci, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova Češke.

Bramerc, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Pragu, sastao se sa ministrom spoljnih poslova Češke Karelom Švarcenbergom i potpredsednikom češke vlade za evropske poslove Aleksandrom Vondrom.

Hrvatski mediji su danas preneli izjavu portparola haškog tužilaštva Olge Kavran da Hrvatska još nije dostavila tužilaštvu dokumenta o akciji "Oluja", neophodna kao dokazni materijal u procesu protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača.

Kavranova je prenela da je Bramerc u Pragu razgovarao o svim pitanjima vezanim za mandat tužilaštva i izlaznu strategiju Haškog tribunala i saradnju zemalja.

Poseta Bramerca Pragu povezana je sa prioritetnim usmerenjem češkog predsedništva na zapadni Balkan i sa interesom "Češke Republike da se taj region približi EU", saopštilo je ranije češko predsedništvo EU.

Bramercova poseta prethodi sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u Briselu 16. i 17. marta, na kojem bi jedna od tema trebalo da bude i situacija na zapadnom Balkanu.