Karadžić: Izmene samo jezičke

On je rekao da suština tog zakonskog akta nije onakva kakvom se u javnosti predstavlja, već je reč o zaštiti prava različitih grupa ljudi, žena, osoba sa telesnim invaliditetom, osoba drugačije seksualne orijentacije, čija su se prava do sada na nepotpun i neefikasan način štitila kroz različite pravne akte.

Karadžić je potvrdio da je otklonjena jezička nedoumica verskih zajednica da će one, zbog propovedanja svoje vere, biti tužene za diskriminaciju.

Naime, njihovo delovanje na teritoriji Srbije regulisano je drugim zakonskim propisima i Ustavom, koji, između ostalog, reguliše i mogućnost slobode izražavanja, ali je istovremeno i ograničava.

Članom 49. Ustava zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, pa je samim tim Ustavom crkvama i verskim zajednicama dato pravo na propovedanje svoje vere, podsetio je Karadžić.

On je potvrdio i da član 21. nije izmenjen, da je i dalje zakonskim predlogom predviđena zabrana diskriminacije u odnosu na rodni identitet i seksualnu orijentaciju, kao i da je stav 3. tog člana izbrisan.

Karadžić je objasnio da isticanje jedne kategorije nije potrebno kada se već samim nazivom određenog teksta daje puna zaštita svim kategorijama koje pod taj termin potpadaju.

U članu 20. zabranjuje se diskriminacija na osnovu pola, što, kako je objasnio, podrazumeva i zabranu diskriminacije prema osobama koje su promenile pol.

Prema prvobitnom zakonskom predlogu, članom 21. bilo je predviđeno da su rodni identitet i seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.

Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno, kazao je Karadžić.

Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnosi se i na slučajeve transseksualnosti, precizirao je on.

SE: Pripremaju se izveštaji

Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu poručila je da je veoma važno brzo usvajanje sveobuhvatnog zakona protiv diskriminacije i naglasila da bi taj zakon trebalo da sadrži "jasne definicije diskriminacije".

"Imamo dva izveštaja o Srbiji koji se trenutno raspravljaju u SE, jedan u Parlamentarnoj skupštini i drugi, koji će uskoro biti objavljen, u Komitetu ministara", rekao je specijalni predstavnik generalnog sekretara SE u Srbiji, ambasador Konstantin Jerokostopulos.

Oba izveštaja, kako piše u saopštenju Kancelarije SE, jasno ukazuju na potrebu za hitnim usvajanjem sveobuhvatnog zakona protiv diskriminacije u skladu sa standardima te panevropske organizacije.

Zakon bi, naglašava SE, trebalo da sadrži jasne i primenljive definicije o tome šta se smatra diskriminacijom, da definiše procedure za sankcionisanje takvog ponašanja i da osigura da zakon bude dovoljno jasan, kako bi sudije mogle da ga primene.

Koalicija: Štetno ako predlog bude izmenjen

Konferencija Koalicije protiv diskriminacije (Beta)

Koalicija protiv diskriminacije ocenila je danas u Nišu da bi bilo štetno i politički problematično da Zakon protiv diskriminacije bude promenjen amandmanima u Skupštini.

"Posle lavine reakcija iz sveta, za Srbiju bi bilo izuzetno štetno i politički problematično ukoliko bi republička skupština amandmanima izmenila suštinu postojećeg predloga zakon", rekao je pravni savetnik Ssvedskog Helsinškog odbora za ljudska prava Goran Miletić.

Predstavnici Koalicije protiv diskriminacije apelovali su na Vladu Srbije da na sutrašnjoj sednici usvoji neizmenjeni predlog Zakona protiv diskriminacije da bi povukla "jasnu granicu sekularne države" u kojoj verske organizacije ne treba da se mešaju u donošenje zakona i oblast ljudskih prava.

Predsednica Organizacije za lezbijska ljudska prava "Labris" Dragana Vučković dodala je da je za problem u vezi sa donošenjem Zakona odgovorna država, a ne verske organizacije.

"Crkva ima legitimno pravo da lobira za svoje interese", rekla je Vučkovićeva i navela da je Skupština Srbije već usvojila četiri zakona koja regulišu medijsku, radnu i obrazovnu oblast i predviđaju zabranu diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije.

Koordinator Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji Dragan Đorđević kazao je da u Srbiji ne postoji iskrena želja za usvajanje tog zakona već samo svest da je to uslov za stavljanje zemlje na "belu šengensku listu".

Ljajić sutra očekuje usvajanje

Ministar rada Rasim Ljajić kaže da bi Vlada Srbije trebalo da predlog zakona protiv diskriminacije hitno vrati u skupštinsku proceduru. On očekuje da Vlada na sutrašnjoj sednici usvoji predlog zakona i odmah ga uputi Skupštini.

Ljajić nije želeo da navodi šta sadrži inovirani tekst predloga, ali je naglasio da je, uz puno uvažavanje "tradicionalanih" verskih zajednica, predloženim korekcijama nije i ne sme biti izmenjena suština tog zakona.

"Zakonski predlog je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima, i to se ne sme ni na koji način ugroziti", naveo je Ljajić.

Cvetković: Potreban širi konsenzus

Vlada je smatrala da treba razmotriti primedbe crkava na antidiskriminacioni zakon, kako bi bio postignut širi konsenzus, kaže premijer Mirko Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije je za “Politiku” rekao da će Vlada predlog zakona o zabrani diskriminacije poslati Skupštini Srbije na razmatranje po hitnom postupku i da očekuje da će ga Skupština usvojiti do kraja meseca.

Premijer Mirko Cvetkoviæ (Fonet)

On je naveo da je tekst zakona, nakon što su razmotreni predlozi verskih zajednica, donekle korigovan u smislu pojašnjenja nekih članova, ali njegova suština neće biti menjana.

Cvetković kaže da je odlučio da zakon povuče onda kada ga je ministar vera Bogoljub Šijaković obavestio da su verske zajednice apelovale da im se pruži još jedna šansa da daju primedbe na predlog zakona.

Premijer kaže da verske zajednice nisu postupile ultimativno i da je Vlada je mogla i drugačije, ali da je ipak ocenio da nedelju dana prolongiranja neće predstavljati veliki problem.