Svaki četvrti radi na crno

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje mnogo su optimističniji od onih koje je izneo ekonomski savetnik premijera. Kako je ranije isticao Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji 200.000 do 300.000 ljudi radi "na crno". Bajec objašnjava da se ova dva broja u najvećoj meri razlikuju zbog metodologije prikupljanja podataka.

Bajec objašnjava da se do broja od 600.000 došlo putem anketa, gde se svako ko je za novac radio neki posao, pa makar i nekoliko dana u mesecu, računa kao neko ko radi u "crnoj zoni".

Ekonomista Danilo Šuković poručuje da bi država trebalo da ima u vidu da je rad "na crno" u izvesnom smislu i socijalni ventil jer ljudi moraju nekako da se snalaze i da traže način da prežive u situaciji kada svakodnevno ostaju bez posla.

Sve dok država ne obezbedi način za pokretanje malog biznisa, ovaj problem će biti deo naše svakodnevice, uveren je Šuković.

Svetlana Vukomanović, iz Centra za demokratiju, ističe da u toj organizaciji u poslednje vreme lobiraju da se izmeni Zakon o radu i da se unese obaveza da je poslodavac dužan da ugovore o radu zaposlenih drži ili u sedištu delatnosti ili kod nadležnog državnog organa.

U sindikatima ističu da, bez obzira na to što je broj od 600.000 ljudi koji rade "na crno" alarmantna, kako se kriza zahuktava, tako će ih biti sve više.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tvrdi da se, kada je reč o prijavi zaposlenih, naročito izdvaja Predrag Ranković Peconi, vlasnik kompanije "Invej".

Kako kaže, čim je kriza počela, on je otpustio nekoliko stotina starijih radnika i zaposlio mlade ljude preko omladinskih i studentskih zadruga.