Nelikvidnost i zbog dugova države

Dugovanja države prema privatnim kopanijama premašila su 68 milijardi dinara, odnosno 719 miliona evra, pokazuju poslednji podaci Unije poslodavaca Srbije. Najveći državni dužnici su javna preduzeća, ali i Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.

Ako država uskoro ne pronađe način da plati svoja dugovanja, nelikvidnost bi mogla potpuno da blokira finansijske tokove u srpskoj privredi.

“Ako ne platim struju, država dođe i odseče žicu”, “Kako ja da nateram državu da izmiri svoja dugovanja prema mojoj kompaniji”- samo su neki od komentara koji su vlasnici privatnih preduzeća slali na naš sajt.

Većina ne želi pred kamere, jer, kako kažu, ne žele da se zameraju vlastima.

Država je danas jedan od najvećih dužnika, a kako se tvrdi u saopštenju Unije poslodavaca Srbije, to je i jedan od razloga zbog koga broj nelikvidnih preduzeća u Srbiji svakodnevno raste.

“Mi, kao firma, svuda u svetu trudimo se i ne radimo nikada sa budžetskim parama, baš iz tog istog razloga. Rad sa budžetskim parama je specifična tehnologija”, kaže Branislav Grujić, predsednik “PSP Farmana”.

“S obzirom da smo veliki izvoznik, imamo dosta velika potaživanja po osnovu PDV-a”, navodi finansijska direktorka “Sintelona” Milena Pavičić.

Predstavnici države tvrde da će i taj problem uskoro biti prevaziđen.

Ministarstvo ekonomije radi na modelu multilateralne kompenzacije.

To znači da će se međusobna dugovanja kompanija između sebe, ali i kompanija i države jednostavno - izbrisati.

“To je mehanizam koji treba da omogući poboljšanje likvidnosti konkretnih preduzeća, odnosno da se omogući da se potraživanja i dugovanja suštinski prebiju jedni između drugih”, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Međutim, ni po ovom pitanju u državnom vrhu nema jedinstvenih stavova.

Ministar trgovine smatra da je bolje da se država namenski zaduži kako bi otplatila dug.

Prema njegovom mišljenju, multilateralna kompenzacija će rešiti problem, ali samo na papiru.

“Ona će isčistiti bilanse, ali neće doneti novu snagu privredi Srbije”, smatra ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.
Rokovi plaćanja dugova u Srbiji danas su produženi na oko 125 dana, a svako četvrto preduzeće je nelikvidno, pokazuju podaci Unije poslodavaca.

Problem je i to što firme ne mogu da isplaćuju zarade sa visokom stopom poreza i doprinosa.

Ekonomisti smatraju da je kriza dodatno ogolila problem zastarelog sistema državnih plaćanja u Srbiji.

“Kad se dešavaju finansijski poremećaji u sistemu i kada državi neočekivano padaju prihodi od carina i poreza, i ona nema mehanizme da vrlo brzo obezbedi dopunsku likvidnost, onda, po pravilu, država se ponaša lagodno i prebacuje te teškoće na krajnje korisnike. Međutim, to nije dobro”, kaže ekonomista Svetske banke Dušan Vujović.

Prema podacima Svetske banke, da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja, po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana i 36 različitih procedura.

Na sve to se potroši oko 28 odsto vrednosti duga.