Lukašenko: Privredni saveti Srbiji

On je u protekla tri dana razgovarao sa pojedinim srpskim ministrima i preduzetnicima. Najverniji saveznik Moskve ocenio je da jedan od najvećih problema u Srbiji - nezaposlenost, može da se reši kako je to učinjeno i u Belorusiji, gde je nezaposlen samo jedan procenat stanovništva, dok je pre deset godina polovina stanovništva bila bez posla.

"Svi ljudi od gradonačelnika do predsednika treba da se bave stvaranjem radnih mesta i dizanjem ekonomije s kolena, dakle da bude kao u doba bivše Jugoslavije", rekao je Lukašenko.

Lukašenko je poručio građanima Srbije da ne očekuju da će bogati biznismeni iz Amerike i Evrope stvoriti bolju ekonomiju od njih samih, ali i da će Belorusija uvek nastojati da pomogne Srbiji.

Lukašenko je rekao i da sprovođenje reformi u njegovoj zemlji nije bilo lako, s obzirom na politiku koju je ranije vodila Evropa i koju sada vodi Amerika prema toj zemlji.

"Jedan od razloga takvog ponašanja jeste, recimo, moja podrška Srbiji tokom bombardovanja i moj stav prema Kosovu", kazao je Lukašenko.

Ovogodišnje zimovanje predsednika Belorusije na Kopaoniku poklopilo se sa održavanjem ekonomskog foruma. Lukašenko kaže da je u Srbiji dobio odgovore na sva pitanja koja su ga zanimala i da je uspeo da uradi sve što je planirao pre dolaska.

Brkić: Model izolacije

Urednik ekonomske rubrike lista Politika Miša Brkić kaže da je bilo krajnje neobično videti Aleksandra Lukašenka među srpskom poslovnom i političkom elitom na Kopaoniku.

"On je bio uvažen gost na skupu na kome se raspravljalo kako Srbija da izađe iz krize. Sve je lepo slušao, a onda poslednjeg dana boravka u Srbiji čak sebi uzeo za pravo da nam podeli nekoliko saveta kako da prevaziđemo krizu", kaže Brkić.

"Prvi savet je da se poslužimo njegovim modelom, dakle da zemlju maksimalno izolujemo i da se uzdamo 'u se i u svoje kljuse'. Pri tom, svako ozbiljan ko se bavi ekonomijom i državnim poslovima u Evropi i svetu, kad se spomene Belorusija ima uglavnom negativno mišljenje o toj zemlji i njenom predsedniku", dodaje on.

Iako beloruski predsednik govori o spektakularnim rezultatima, beloruski ekonomski pokazatelji bili su loši i pre krize, ukazuje Brkić.

"Ta predstava o srpskim proizvodima na ruskom, beloruskom ili ukrajinskom tržištu je čista fikcija. Srbija nema dovoljno proizvoda ni za svoje tržište, a kamoli za rusko ili belorusko", rekao je Brkić.

"To što Srbija izveze za godinu dana u Rusiju pojede samo jedna pijaca u Moskvi za nedelju dana. Prema tome, te priče o tome kako ćemo izvoziti u Rusiju i zarađivati silne pare, to su besmislice", smatra Brkić.

Inače, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko važi za poslednjeg diktatora u Evropi zbog gušenja demokratije, opozicije, slobode govora. Na mestu predsednika je od 1994. godine sa neograničenim brojem mandata.

Na njegovu ideju stvorena je i konfederacija Rusije i Belorusije kojoj je tokom NATO bombardovanja 1999. godine, prema želji Slobodana Miloševića, želela kao posmatrač da pristupi i tadašnja Jugoslavija.

Ovo pitanje je ponovo bilo aktuelizovano početkom 2007. kada je, tada zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić u javnim nastupima izrazio nadu da će Srbija učvrstiti veze sa savezom Rusije i Belorusije i eventualno mu se pridružiti.