Kopaonik: Kako protiv krize

Na Kopaoniku se nastavlja Biznis forum, čija je glavna tema uticaj svetske ekonomske krize na domaću privredu. Jutros je svoje viđenje ponudio potpredsednik Vlade Božidar Ðelić, koji je poručio da ne treba smanjivati plate i penzije, ali da država mora da menja svoje navike.

Okupljenim ministrima, bankarima, privrednicima i ekonomistima prvi se jutros obratio potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Đelić je rekao da će zbog restriktivnosti budžeta u narednom periodu sigurno biti obustavljen rast plata i penzija, a da će, ako budžet bude bio preopterećen, Vlada razmatriti i neke druge mere.

"Činjenica da i dalje izvozimo ono što smo u XIV veku pokazuje da i dalje postoji dogovor da potrošimo odmah sve što zaradimo", rekao je Božidar Đelić.

On je poručio da ne treba smanjivati plate i penzije, jer bi to dodatno smanjilo kupovnu moć stanovništva, pa tako ugrozilo i srpsku privredu.

Đelić je objasnio da neće biti nominalnog smanjenja plata "jer je to jedna od tekovina prethodnih godina i jer treba očuvati stabilnost života ljudi". “Moramo očuvati stabilnost u životu ljudi, pa i onih koji žive od budžeta. Sa druge strane, kada počnemo pregovore sa MMF-om sredinom marta, moraćemo da se suočimo sa novom budžetskom realnošću, moraćemo da identifikujemo određene mere štednje", naveo je on.

"To može značiti da, što se tiče plata koje su u javnim preduzećima više, da tu dođe u zastoju u rastu plata, ili do dodatnih mera. Ali, o tome ćemo razgovarati na jednom pripremnom sastanku 15. marta koji će ekonomski deo Vlade imati sa predsednikom i premijerom”, rekao je Đelić. Jedna velika privatizacija ne bi mogla da omogući Srbiji prevazilaženje posledica ekonomske krize, rekao je nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović.

“Ja ne mislim da velika privatizacija može da reši krizu u Srbiji, efekat te privatizacije je isti kao kada biste se danas zadužili u tom iznosu. A Srbija ima prostora za zaduživanje. Njen javni dug je manji od 30 odsto” rekao je Vlahović.

On je još kazao da je pitanje šta će se desiti sa tim parama koje se budu realizovale kroz privatizaciju i kroz zaduživanje.

“Sigurno je da mi nemamo prava da danas peglamo taj nebalans ili neravnotežu u platnom bilansnom plaćanju na način da smanjimo potrošnju. Mi moramo da finansiramo kapitalne objekte, mi moramo da ulažemo novac u kapitalni razvoj”, smatra Vlahović.

Tadić: Upotrebljive ideje

Drugog dana Foruma na Kopaoniku predsednik Tadić je zaključio da je na skupu bilo mnogo upotrebljivih ideja koje bi mogle da pomognu izlasku države iz krize.

On je rekao da je došao na skup upravo da čuje šta predlažu ekonomisti i poslovni ljudi i to ugradi u politiku stranke, koja ima većinu u parlamentu i koja vodi vladu.

Predsednik Tadić osvrnuo se i na kritike opozicije.

“Čuo sam da su bili komentari da smo mi došli ovde na skijanje. Nisam se skijao, nažalost, 30 godina, voleo bih da sam mogao ovde”, kazao je Tadić.

“Sledeći put kada dođem svakako ću se slikati, upravo zbog opozicije”, najavio je Tadić.

Predsednik Srbije rekao je da očekuje da će sa MMF-om biti postignut "stend-baj" aranžman, koji bi podrazumevao veći iznos finansijske pomoći za jačanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije.

Tadić je upozorio da Srbija mora biti spremna na uslove koje će postaviti predstavnici MMF-a za postizanje "stend-baj" aranžmana i naveo da će Srbija prihvatiti rešenja koja su politički i društveno održiva.

Tadić je preneo da je iz razgovora sa privrednicima čuo njihove žalbe na nelikvidnost privrede, a od trgovaca je čuo zamerke na visoke marže i sporost u realizaciji naplate, kao i na skupe kredite za poslovanje.

Tadić smatra da nijedna mera u smislu smanjenja finansijskog opterećenja po državu nije idealna u ovom momentu.

"Veoma je važno da pritisci na državu budu razvedeni na promišljen način da odrzimo stabilnost i da izdržimo ovu krizu. To danas svaka zemlja radi", rekao je predsedik Srbije.

Jelašić: Smanjiti javnu potrošnju

Sinoć se skupu na Kopaoniku obratio i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je izjavio da Srbija mora hitno da smanji javnu potrošnju i, istovremeno, koliko je moguće, poveća prihode budžeta.

Ako se to ne uradi, to će značiti rast inflacije na srednji i duži rok, povećanje referentne kamate NBS i skuplje kredite u zemlji, upozorio je Jelašić.

Navodeći šta je to što čini Srbiju stabilnijom od drugih zemalja u okruženju, Jelašić je rekao da je to već potpisan aranžman sa MMF-om, stabilni devizni kurs i stabilan i likvidan finansijski sektor.

Međutim, guverner smatra da je "bolje preceniti efekte svetske krize nego ih potceniti" i zbog toga je Srbiji potreban klasični "stendbaj" aranžman sa MMF-om, koji će se praviti na najmanje dve godine, uz dodatni kredit od dve milijarde dolara.

Srbiji je potrebno hitno fiskalno prilagođavanje, što će značiti nepopularne mere za državu, naglasio je Jelašić i naveo da će prilagođavanje značiti povećanje PDV-a ili penzionih doprinosa, dok će privatizacija i zaduživanje države značiti samo finansiranje.

Srbija i dalje ima inflatorne pritiske i pitanje je šta će se desiti u narednim mesecima, ukazao je Jelašić i podsetio da je u prva dva meseca ove godine inflacija bila preko tri odsto, kao efekat povećanja cena krajem prošle godine.

Brkić: Konfuzija u vrhu

U govorima učesnika čulo se mišljenje da jedna velika privatizacija ne može da reši posledice ekonomske krize, već da je neophodno ulagati u kapitalni razvoj.

Ekonomski forum na Kopaoniku pokazuje da postoji konfuzija u vrhu države kojim putem iz krize, rekao je gostujuću u emisiji "Kažiprst" Radija B92 Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike "Politike".

Iako se očekivalo da bi "srpski Davos" mogao biti mesto kompromisa i dogovora političkih i ekonomskih aktera, Miša Brkić ne veruje u tu mogućnost, jer se tokom prvog dana Foruma videlo da političari imaju jedan pristup, a privrednici drugačije zahteve, upozorenja, pa i ucene.

Ključna poruka sa Kopaonika, prema Brkićevim rečima, jeste priznanje predsednika države da je Srbija okovana koalicijom politike, kriminala, pravosuđa i poslovnih krugova.

"Ja mislim da smo doterali cara do duvara. Očigledno je da država više ne može da funkcioniše sa takvim amalgamom, zaista je potrebno, predsednik je upotrebio izraz - razvrgnuti tu koaliciju. To je spoj aktera koji su zaustavili Srbiju u modernizaciji i ekonomskim reformama”, smatra Brkić.

“Predsednik je uzeo na sebe veliku odgovornost. Dakle, sad svi očekujemo da vidimo efekte toga. Da vidimo koja će prva koalicija pasti zbog kriminala u krugovima pravosuđa ili politike i poslovnih krugova”, rekao je Brkić.