Pahor: Rešiti problem “izbrisanih”

Odgovarajući u ponedeljak na poslanička pitanja u parlamentu, Pahor je rekao i da je pravni put rešavanja problema “izbrisanih” i jedini pravi put. “Izbrisani” su naime građani poreklom iz bivših jugoslovenskih republika, koji su 1992. ukolonjeni iz registra stanovnika Slovenije jer nisu zatražili državljanstvo te repbulike.

Slovenačke opozicione stranke smatraju da bi izdavanje dopunskih odluka “izbrisanima”, koje je započelo slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, moglo da izazove lavinu zahteva “izbrisanih” za odštetama.

Zbog toga je Slovenačka demokratska stranka, koju vodi bivši premijer Janez Janša, već uložila zahtev za interpelaciju mininstarke unutrašnjih poslova Katarine Kresal.

Slovenački premijer, na tvrdnje opozicije da bi odštete “izbrisanih” mogle da ugroze javne finansije u Sloveniji, odgovara da "činjenica da je brisanje bilo nezakonito nikako ne uspostavlja odgvornost za odštetu samo po sebi".

On smatra da presude o odštetama i izdavanje pomenutih odluka ministarstva nemaju nikakve međusobne veze.

Slovenački premijer je rekao i da bi ustavni zakon o “izbrisanima”, koji traži opozicija, bio prihvatljiv samo ukoliko bi bio u skladu sa dosadašnjim odlukama Ustavnog suda, koji je već dva puta neposredno i sedam puta posredno odlučilo da je brisanje građana iz registra stalnih stanovnika Slovenije bio nezakonit i neustavan.

Pahor je opoziciju podsetio i da su to brisanje osudile i sve važne međunarodne organizacije iz oblasti zaštite ljudskih prava, dodavši da su slovenačka vlada i država obavezne da problem “izbrisanih” urede u skladu sa slovenačkim pravnim redom.

Prošle nedelje, tačnije 26. februara, navršilo se 17 godina otkako je slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova iz registra stalnih stanovnika Slovenije izbrisalo sve one građane, poreklom iz bivših jugoslovenskih republika, koji nisu zatražili slovenačko državljanstvo.

Tom prilikom je, prema najnovijim podacima, 25.671 osoba ostala bez svih prava, uključujući i prava na posao, zdravstveno i penzijsko osiguranje, osnovno školovanje i imovinska prava.

Istovremeno su svi njihovi dokumenti postali nevažeći, od ličnih karti, pasoša i zdravstvenih knjižica, do vozačkih dozvola. Najveći broj izbrisanih su bili Srbi.