Status saradnika i za osuđene

Ovo je jedna od najznačajnijih novina u Nacrtu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. koji je uradila radna grupa Ministarstva pravde, piše list.

"Radna grupa je, po uzoru na italijansko rešenje koje se koristi u borbi protiv mafije, prvo prihvatila odredbu po kojoj se osuđenom licu može ponuditi da kao svedok saradnik bude uveden u novi krivični postupak. Reč je o postupku koji se ne vodi protiv tog lica, ali u kojem se njegov iskaz može koristiti kao dokaz protiv optuženih za organizovani kriminal", objašnjava profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe Ministarstva Goran Ilić.

"Ali, ovakav svedok saradnik na povlastice može da računa samo ako svojim iskazom doprinese da se donese osuđujuća i pravosnažna presuda. Tačnije, tek tada se aktivira obaveza tužioca da vanrednim pravnim lekom zatraži od suda da preinači pravosnažnu presudu i osuđenom koji je da iskaz kao svedok saradnik ublaži ranije izrečenu kaznu najmanje za polovinu", rekao je on.

Na ideju da se i osuđenima ponudi status svedoka saradnika, došlo se posle procene da bi na taj način neki još nerasvetljeni slučajevi mogli bili rešeni.

Jedan od njih je i ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije, koje je, po mnogim indicijama, izvedeno uz znanje ljudi iz vrha tajnih službi.

Ukoliko se ova odredba nađe u novom ZKP-u, teorijski je moguće da status svedoka saradnika bude ponuđen i bivšem šefu srpske Državne bezbednosti Radetu Markoviću.

Radna grupa je predložila i promenu dela ZKP-a koji se odnosi na takozvane izvorne svedoke saradnike, koji su taj status stekli pošto su se našli u ulozi optuženih, kao na primer Ljubiša Buha ili Dejan Milenković Bagzi.

Ovi "pokajnici“ ubuduće više neće prolaziti bez kazne, kao što je bilo do sada. Oni će biti oglašeni krivim i osuđeni za delo koje su priznali, ali će im sud izreći najmanju propisanu kaznu za to delo i zatim umanjivati za polovinu.

"U izuzetnim slučajevima, uzimajući u obzir značaj iskaza svedoka saradnika, njegovo držanje tokom krivičnog postupka i raniji život, sud može na predlog tužioca da svedoka saradnika i oslobodi od kazne. Protiv ovakve odluke suda ne može se uložiti žalba", objašnjava Ilić.

Nova rešenja sadrže i odredbe koje se odnose na specijalne istražne tehnike, u javnosti poznate kao prisluškivanje.

"Do sada su se ove mere primenjivale za krivična dela protiv ustavnog uređenja, čovečnosti i međunarodnog prava, kao i dela s elementima organizovanog kriminala. Ubuduće će taj krug biti proširen i na druga izuzetno teška krivična dela", kaže Ilić.

"Na primer, prisluškivanje će biti moguće i kada su u pitanju neka koruptivna dela, kao što su zloupotreba službenog položaja i trgovina uticajem, ali i ubistva i teška ubistva, pranje novca, sprečavanje i ometanje dokazivanja, uključujući pretnje i uticaj na svedoke. Izmenama ZKP-a je predviđeno i da se ove mere primenjuju ne samo kada je neko krivično delo izvršeno, već i kada se ono priprema", rekao je on.