Šta znači haška presuda

Primetna je međutim zabrinutost zvaničnika za posledice presude pred Međunarodnim sudom pravde, koji treba da oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Sudsko veće Tribunala utvrdilo je naime da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da je srpska strana počinila zločine tokom sukoba na Kosovu.

To bi pred najvišim sudom UN Međunarodnim sudom pravde, kao argument mogli da potegnu zagovornici nezavisnosti. O posledicama po pitanje Kosova možete čitati u posebnoj vesti.

Zvaničnici srpske diplomatije još uvek se nisu oglasili povodom presude Haškog suda, koji je na po 22, odnosno po 15 godina zatvora osudio nekadašnje najviše državne funkcionere Šainovića, Pavkovića, Lukića, Ojdanića i Lazarevića.

Profesor Vojin Dimitrijević kaže da, iako se u Hagu sudi pojedincima, za pitanje odgovornosti države nije nevažno što su ti pojedinci najviši državni zvaničnici.

Komentarišući presudu, profesor međunarodnog prava rekao je da Haški tribunal jeste oslobodio odgovornosti bivšeg predsednika Srbije, ali je, makar i posredno, utvrđena odgovornost predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Neprimerenost kao glavna ocena

Presudu šestorici bivših zvaničnika Srbije za zločine na Kosovu, aktuelni zvaničnici i stranački lideri uglavnom ocenjuju kao rezultat političkog procesa.

Sličnu ocenu izneo je i premijer Srbije Mirko Cvetković, koji smatra da su presude prilično neprimerene u odnosu na to za šta su bili optuženi, i dodaje da, i pored principijelnog neslaganja, Srbija podržava Haški tribunal, kao i da očekuje da će biti podnete žalbe.

"Bez obzira na to neslaganje, mi principijelno podržavamo Haški tribunal i smatramo da svaki pojedinac i zločinac ima svoje ime i prezime", rekao je Cvetković.

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin ocenio je da u radu Tribunala u Hagu postoji jaka antisrpska struja i da je vreme da Tribunal završi svoju delatnost u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Zločinci bi trebalo da budu kažnjeni, ali je srpsko sudstvo sposobno da obavi tu delatnost. Vreme Tribunala u Hagu bliži se kraju", rekao je Konuzin u Novom Sadu. S druge strane, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pozvao je "sve političare da prestanu da izlažu građane šokovima i mržnji povodom svake presude koja se donese pred Haškim tribunalom".

Jovanović, u saopštenju, kaže da se odgovori na pitanja o prošlim ratovima, "nezavisno od nesavršenosti postupaka pred Tribunalom, moraju naći u samoj zemlji, ali i kroz izgradnju naših odnosa sa susedima u regionu".

"Nesumjivo je da presuda ima poseban značaj za osuđene i oslobođenog, ali je ona i događaj koji je važan za našu budućnost", saopštio je Jovanović.

Kandićeva: Dokazane činjenice o kojima Srbija ćuti

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je u emisiji "Poligraf" B92 da su presudom dokazane činjenice o kojima se u Srbiji ćuti.

Kao jednu od važnih tačaka presude, Kandićeva navodi i obrazloženje da policija nije bila potčinjena vojsci kao u ostalim ratnim okolnostima, već je imala sopstvenu hijerarhiju.

"Presude koje je sudsko veće Haškog tribunala izreklo petorici vojnih, policijskih i političkih funkcionera donele su činjenice sa kojima se moramo suočiti ako hoćemo drugačije odnose sa Kosovom", izjavila je Kandićeva.

Te činjenice su u središtu odnosa koje Srbija ima sa Kosovom, a suočavanje sa njima pomoći će da se razjasni sudbina nestalih Srba, kazala je ona.

Stavove političkih lidera o značaju te presude Kandićeva je ocenila kao političke, dodajući da se Tribunal rukovodio činjenicama a ne političkim stavovima.

Kandićeva smatra da oslobađajuća presuda za bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića neće mnogo uticati na mišljenje Međunarodnog suda pravde u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Druge stavove o ovom pitanju možete čitati i u rubrici Drugi pišu. "Amnesti internešenal" (AI), međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, pozdravila je presuda petorici srpskih zvaničnika.

AI je međutim zabrinut zbog toga što su mediji u prvi plan stavili oslobađanje bivšeg presednika Srbije Milana Milutinovića, zbog čega je "značaj izricanja kazne umanjen".

Takođe AI žali što sud nije uspeo da dokaže direktnu odgovornost za prebacivanje tela 800 Albanaca u hladnjačama i stoga se zalaže za pokretanje nezavisne istrage, koja bi rezultirala pokretanjem postupaka protiv odgovornih.

Sejdiju: Imao sam poverenje u Tribunal

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ocenio je da je oduvek imao poverenja u odluke koje donosi Haški tribunal.

Sejdiju je, nakon razgovora sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, istakao da su za zločine koji su se dogodili proteklih godina odgovorni političari koji su vodili zemlju.
"Svaki sudski postupak mora da bude analiziran na najbolji mogući način. Strašni zločini protiv čovečnosti su se događali na Kosovu, u Bosni i u Hrvatskoj. Ta ubistva i zločine počinili su ljudi koji su vodili politiku u to vreme. Mi to zovemo ubistva sa predumišljajem", kaže on.

"Naravno, postoje osobe koje su vodile genocidnu politiku prema našoj zemlji, ali takođe, tu su i oni koji su umešani u zločine koji su počinjeni", rekao je Sejdiju.