Presuda i nezavisnost Kosova

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je, gostujući u emisiji “Poligraf” na TV B92, da je "jedini direktno izabrani predstavnik naroda dobio oslobađajuću presudu". "Ako pitate, da li je Srbija izgubila međunarodnu pravnu zaštitu za sve ono što se događalo 90-ih, mislim da nije", rekao je on o uticaju na proces pred Međunarodnim sudom pravde.

Upitan da li će haška presuda biti okidač za nova priznanja Kosova, Jeremić je rekao: "Pre godišnjice nezavisnosti takozvane države Kosovo vršen je pritisak na 30 zemalja da priznaju Kosovo. Amerika se snažno zalaže za ova priznanja, a Srbija se tome odupire i bori da se to ne dogodi".

Na konstataciju da politička elta Srbije odbija da se suoči za činjicama iz prošlosti i onim što se događalo 15 godina, Jeremić je rekao da će se uzdržati od komentara šta misli o tome i o presudama Haškog tribunala.

"Ne poznajem nikoga ko nije začuđen. Pobednici, su ljudi, kao što su Ramuš Haradinaj, a svi drugi su osuđeni", rekao je on.

Jeremić je kazao da nema dileme da saradnja sa Hagom ostaje opredeljenje Srbije.

Dimitrijević: Moguća velika šteta

Stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević smatra da poslednja presuda u Haškom tribunalu može da nanese veliku štetu Srbiji.

Osnovni zaključci presude Haškog tribunala državnom, vojnom i policijskom vrhu da je postojala zavera da se sa Kosova proteraju Albanci može da nanese veliku štetu Srbiji u raznim oblastim, a pre svega političku štetu.

On je novinarima rekao da će se presuda odraziti na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Dimitrijević je naveo da je iluzija da će Međunarodni sud pravde da proglasi odgovornim zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo.

On je ocenio da će taj spor biti komplikovaniji nego što izgleda, jer se sukobljavaju dva načela međunarodnog prava - jedno je teritorijalni integritet na koji se poziva Srbija, a drugo je pravo na samoopredeljenje naroda, na koje se pozivaju Albanci.

"Ako se ispostavi da svi veruju i slede uverenje (Haškog) suda da je postojao plan za iseljenje Albanaca onda će njihov zahtev - pravo na samopopredeljenje u očima sudija (Međunarodnog suda pravde u Hagu)biti jači od insistiranja Srbije", rekao je Dimitrijević.

Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava, međutim smatra da će presuda Haškog suda biti problematičan argument zagovornika nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde.

"Čak i da je Milan Milutinović osuđen, pitanje je kolika je težina tog argumenta s obzirom na to da je nezavisnost proglašena devet godina nakon dešavanja koji su predmet presude", rekao je on "Politici".

Dačić: Nije bila državna politika

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kaže da bi haška presuda nekadašnjim najvišim funkcionerima Srbije iz SPS-a mogla da bude korišćena kao alibi za odluku o otcepljenju Kosova i neke druge procese.

On kaže da je zato obaveza državnih organa da se ozbiljno pozabavi tim pitanjem.

Presuda je izrečena da bi imala "implikacije po druge procese koji će se voditi u narednom periodu i verovatno će biti korišćena kao alibi za odluku o otcepljenju Kosova od Srbije", kao i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, kada se bude razmatrao zahtev Srbije, rekao je Dačić.

Dačić je istakao da je presuda "još jedna potvrda svih sumnji", koje su postojale proteklih godina, da "u Hagu postoje i politički procesi".

Dačić je ocenio da je taj proces "od početka bio usmeren na to da pokaže i dokaže da je državno rukovodstvo Srbije, odnosno Srbija vršila sistematske zločine protiv Albanaca, a, po logici stvari, i protiv drugih naroda bivše Jugoslavije".

Naglasivši da "evidentno i sigurno Srbija nije imala državnu politiku" za koju su njeni najviši rukovodioci osuđeni na visoke zatvorske kazne, Dačić je napomenuo da je to jasno naročito ako se pogleda kako su izrečene presude onima koji su izvršili zločine protiv srpskog naroda.

Homen: Bez uticaja

Državni sekretar Slobodan Homen smatra da presuda Haškog tribunala ne bi trebalo da utiče na presudu Međunarodnog suda pravde o pitanju nezavisnosti Kosova.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde smatra da presuda petorici bivših zvaničnika Srbije i SRJ za zločine na Kosovu ne bi trebalo da utiče na presudu drugog suda u Hagu, koji na zahtev Srbije treba da odlučuje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.

Jedno je pitanje pojednačne odgovornosti koje utvrđuje Haški tribunal, a drugo državne kojom Haški tribunal ne može ni da se bavi, kaže Homen.

"Ja sam ubeđen da je Srbija apsolutno u pravu i da te stvari uopšte ne mogu da se povezuju i ako je u pitanju pravo i pravda mislim da bi odluka, pred Međunarodnim sudom pravde, trebalo da bude u korist Srbije", kazao je Homen.

Klefner: Otežaće položaj Srbije

Jan Klefner iz Instituta za međunarodno pravo pri Univerzitetu u Amsterdamu, rekao je za BBC da takođe smatra da presuda Haškog tribunala može donekle da oteža položaj Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, ali da "ne može da bude dovedena u direktnu vezu sa
jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova".

"Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti tiče se država, dok se Haški tribunal bavi ličnom odgovornošću optuženih za ratne zločine", objasnio je profesor Klefner.

On, međutim, ukazuje da je Sud proglasio krivim sam politički i vojni vrh Srbije, što ukazuje na odgovornost države, a to će svakako biti potegnuto kao argument u budućim raspravama o statusu Kosova.

"To nisu bili obični vojnici koji su se oteli kontroli, nego državni vrh koji je, prema odluci sudskog veća, učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu", kaže Klefner.

Klefner je rekao da ga ne bi čudilo ako bi "lideri kosovskih Albanaca presudu za ratne zločine iskoristili kao argument u prilog tezi da je ostanak u zajedničkoj državi bio nemoguć".

On dodaje da "sama činjenica da su negde počinjeni zločini ne može da bude razlog za jednostrano otcepljenje".