Novi zakon o zapošljavanju

Tim zakonom treba da bude unapređeno stanje na tržištu rada u cilju ostvarivanja najvećeg mogućeg stepena zaposlenosti. Stopa nezaposlenosti u 2007. godini zvanično je bila 18,8 odsto, a stopa zaposlenosti 51,5 odsto. To je, kako piše u predlogu zakona, značajno nepovoljnije nego u bilo kojoj od 27 država članica Evropske unije.

Uvodi se godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada, kojim se planira prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenih osoba za deficitarna zanimanja na tržištu rada, radi povećanja stepena njihove zapošljivosti.

Predlogom zakona se menja i visina i trajanja prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti - novčana naknada iznosi 50 odsto od prosečne zarade nezaposlenog u poslednjih šest meseci, pri čemu ne može biti manja od 80 odsto niti veća od 160 odsto minimalne zarade u Republici.

Maksimalno trajanje prava na novčanu naknadu iznosi 12 meseci, a izuzetno do 24 meseca, ako nezaposlenom nedostaje manje od dve godine do penzije.

Uvodi se i novi podsticaj za korisnike novčane naknade: osoba koja je korisnik novčane naknade najmanje tri meseca, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30 odsto od ukupnog preostalog iznosa novčane naknade.

Predloženim zakonom se predviđa i uvođenje individualnih planova zapošljavanja, koji svaki nezaposleni mora imati do isteka 90 dana od uvođenja u evidenciju Nacionalne službe, osim ako se ta institucija i nezaposleni ne dogovore drugačije.

Tim planom utvrđuje se učešće nezaposlenog u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Akcionim planom, a uvode se i aktivnosti praćenja i ocene efekata aktivne politike zapošljavanja, koje treba da omoguće uvid u efikasnost sprovedenih mera i da pruže osnov za buduće planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Što veće zapošljavanje

Cilj predloženog akta, kako se navodi, jeste da se, u okviru postojećeg stanja ekonomskog razvoja Srbije i odnosa ponude i potražnje na nacionalnom i lokalnim tržištima rada, omogući ostvarivanje najvećeg mogućeg stepena zapošljavanja kroz stvaranje efikasnog i fleksibilnog zakonskog okvira za obavljanje tih poslova.

Predloženim zakonom se uvodi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, kao centralni instrument planiranja aktivne politike u toj oblasti, koji će služiti kao osnov za budžetsko planiranje u domenu zapošljavanja.

Tim dokumentom bi se na godišnjem nivou, između ostalog, uređivali i ciljevi i prioriteti aktivne politike zapošljavanja, programi i mere te politike za narednu godinu, finansijski okvir za aktivnu politiku zapošljavanja, kao i kategorije teže zapošljivih lica koja će imati prioritet u zapošljavanju u narednoj godini.

Kao nova zakonska kategorija uvodi se i akt o učinku, kojim ministar, nadležan za poslove zapošljavanja, utvrđuje učinak koji Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz Akcionog plana.

U izradi predloženog zakona korišćena su osnovna rešenja iz direktiva, rezolucija i preporuka EU i Saveta Evrope, navodi Vlada.