Izveštaj: Na Srbiju treba motriti

Antikorupcijski mehanizmi u Srbiji ocenjeni su kao slabi. U izveštaju američke nevladine organizacije, koja prati postojanje, efikasnost i dostupnost antikorupcijskih mehanizama u zemljama širom sveta, Srbija ima 62 od mogućih 100 poena. To je dva poena manje nego pre dve godine, kada je takođe bila rangirana.

Zakonski okvir za antikorupcijske mehanizme postoji i ocena je u tom delu 75, ali je primena zakona ocenjena sa 45.

Izuzetno niska ocena u oblasti finansiranja partija (17 poena), kao i loša ocena u oblasti kontrole i dostupnosti podataka o kontroli rada javnih preduzeća, svrstala je Srbiju među zemlje "na koje treba motriti jer su podložne korupciji u velikim razmerama".

U izveštaju se navodi da to ne znači da pljačka javnih resursa i politička korupcija već postoje, ali da je rizik od njihovog pojavljivanja veći nego u drugim zemljama.

Srbija je na toj listi u društvu sa Crnom Gorom, Belorusijom, Irakom, Palestinskom upravom, Angolom, Kambodžom, Kinom, Gruzijom, Marokom, Nikaragvom, Somalijom i Jemenom.

Manje od 60 indeksnih poena označava "veoma slabe" mehanizme, 60-70 slabe, 70-80 srednje, 80-90 jake i više od 90 veoma jake antikorupcijske mehanizme.

Najlošije ocenjena oblast u Srbiji jesu administracija i javne službe (41 poen), pri čemu su u tom segmentu javne nabavke ocenjene najpovoljnije - 66, a najlošije privatizacija (24 poena). Odgovornost vlasti je još jedan segment sa niskom ocenom - 47 poena, pri čemu najnižu ocenu ima zakonodavna vlast (32).

Finansiranje partija, sa 17 poena, jeste crna tačka u izveštaju za Srbiju - zbog nepostojanja efikasnog sistema kontrole, odnosno činjenice da zakon propisuje da partije same sebe kontrolišu kroz RIK i skupštinski odbor za finansije.

Ceo izborni proces ima ocenu 64 - ostvarivost izbornog prava gotovo maksimalnih 98, a integritet izbornog procesa 77 poena, zbog nepostojanja profesionalnog tela za sprovođenje izbora – državne izborne komisije.

Antikorupcijske odredbe krivičnog zakonodavstva dobile su maksimalnih 100 poena, a njihova primena 85.

Lošije je ocenjena efikasnost postojećeg antikorupcijskog tela - Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa i nedostupnost podataka koje prikuplja - 64 poena, a najlošije rad policije i okvir za kontrolu njenog rada - 40 poena.

Dobro su ocenjeni civilno društvo (84 poena), mediji (87), dok je dostupnost informacija dobila 65 poena.

Na ovogodišnjoj listi rangirana je i Bosna i Hercegovina - ima 63 od 100 poena, pri čemu je postojanje zakonskog okvira ocenjeno bolje nego u Srbiji - 87, ali je primena jako loša - 41 indeksni poen.

Crna Gora ima 56 od 100 poena i najlošije su ocene iz oblasti javnih preduzeća (12 poena) i zaštite zaposlenih, koji ukazuju na korupciju (osam poena).

Makedonija je bolje rangirana, sa 76 poena, prvenstveno zbog dobrih ocena za kontrolna tela - ombudsmana, državnu reviziju i antikorupcijsku agenciju.