Na današnji dan, 19. februar

1473. Rođen poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljitelj moderne astronomije. Njegovo učenje bilo u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve Inkvizicije. Katolička crkva 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju. Zabrana skinuta 1757.

1674. Potpisan Vestminsterski ugovor, kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska, područje današnjeg Njujorka, pripala Engleskoj.

1797. Papa Pije VI potpisao Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom. Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1807. Britanska flota prošla kroz Dardanele da bi se pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.

1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji.

1918. Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.
1922. U Zagrebu izašao prvi broj lista Borba, iza kog je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List zabranjen 13. januara 1929. Ponovo izlazio u Drugom svetskom ratu, u Užicu krajem 1941. i u Bosanskoj krajini, od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio da izlazi u Beogradu kao dnevni list.

1940. Umro srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. predsednik nove stranke, Demokratske stranke, predsednik Vlade Jugoslavije 1919. i 1924, od 1929. lider Udružene opozicije.

1942. Japanski avioni u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu poginula 243 Australijanca, potopljeno osam brodova, uništena 23 aviona.

1945. Snage SAD iskrcale se, u Drugom svetskom ratu, na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo više od 6.800 Amerikanaca.

1951. Umro francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti XX veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Vatikan 1952. njegova dela stavio na spisak zabranjenih knjiga.

1952. Umro norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio popularnost, njegovi čitaoci mu poštom vraćali knjige. Posle rata, u dubokoj starosti, osuđen na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom.

1959. Velika Britanija, Grčka i Turska u Londonu potpisale sporazum o nezavisnosti Kipra, na kom je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1977. U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale Đerdap 2.

1991. Boris Jeljcin zatražio ostavku predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. U Južnoj i Severnoj Koreji stupili na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu.

1993. Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potonuo u oluji pored obala Haitija spaseno njih 285.

1997. U 93. godini umro kineski državnik Deng Sjaoping. Kao lider Kine od 1978, poveo zemlju u političke i privredne reforme. Povukao se 1990, ali do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

1999. Ubijeni verski vođa iračkih šiita, ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, i njegova dva sina.

2002. Po ubistvu šest izraelskih vojnika izraelske snage napale sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi. U napadu ubijeno 15 Palestinaca.

2003. Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio adventističkog sveštenika Elizafana Ntakirutinama na 10, a njegovog sina Žirarda na 25 godina zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u toj zemlji. Prva presuda Tribunala nekom svešteniku.

2003. U Nemačkoj na 15 godina zatvora osuđen Munir el Motasadeku, saučesnik u napadima u Njujorku 11. septembra 2001.

2008. Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politička figura, povukao se sa čelnih funkcija u zemlji na kojima je bio od 1959. godine. Kastro je iz zdravstvenih razloga bio odsutan iz javnosti od jula 2006. godine. Za šefa države izabran je njegov brat Raul Kastro.