Kupovina bez zaštite

List navodi da Srbija već snosi posledice dugogodišnjih upozorenja evropskih institucija da su kupci obespravljeni, kao i da bi država koja teži ka EU trebalo ozbiljnije da se pozabavi ovom temom. U poslednjem izveštaju "Progres riport 2008" skreće se pažnja na to da Srbija nema ujedinjenu i jaku nacionalnu organizaciju potrošača.

Prema izveštaju Evropskog komiteta za ekonomiju i društvo, Srbija se upozorava i na visok nivo korupcije, jer su neka od udruženja u ovom sektoru u privilegovanom odnosu sa vlašću pa su im dostupnija sredstva koje država izdvaja za poboljšanje potrošačke zaštite, tvrdi Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije.

Sve do 2002. godine Srbija je imala nekoliko potrošačkih organizacija, a danas više od 60. Mnogi su, pošto je država odrešila kesu, a bio je najavljen i novac iz evropskih fondova, u ovom sektoru videli samo dobru priliku za zaradu, piše Politika.

Zato neke od njih nekoliko godina postoje samo na papiru, a dešavalo se i da jedan čovek osnuje više organizacija.

Najbrojnija među potrošačkim udruženjima je Nacionalna organizacija potrošača Srbije sa više od 30 članica, formirana krajem 2004. godine uz podršku Ministarstva trgovine. Oni koji se nisu pridružili NOPS-u tvrde da je ovakav način udruživanja pogrešan, jer zaštita potrošača treba da ostane nezavisna od državne strukture i sfere biznisa koji su često u sprezi.

Druga po veličini, Asocijacija potrošača Srbije, osnovana je 2003. godine u Novom Sadu, a treće udruženje je SOPS koji čine dve vojvođanske organizacije potrošača.

Evropa podrazumeva nezavisne organizacije potrošača koje se samo delom finansiraju iz budžeta putem javnih konkursa. U Hrvatskoj, recimo, postoje dve organizacije (nema govora o nacionalnim) koje dobijaju novac na ovaj način.

Upravo novac koji je država pretprošle godine odlučila da podeli linearno (po 120.000 dinara) svim organizacijama razbuktao je prikriveni rivalitet među njima. A tada su i nastale one koje danas samo fiktivno postoje.

Sukob je kulminirao 2008. godine kada je resorno ministarstvo najavilo finansiranje, ali samo po projektima koji će biti birani na konkursu. Od 39 predloženih projekata samo su 22 ispunila formalne uslove.

Ostali su zakazali, jer, između ostalog, nisu imali godišnje finansijske izveštaje o realizovanim aktivnostima, niti planove o daljem radu. Oko 6,7 miliona dinara na kraju je dobilo samo pet projekata, a tri članice NOPS-a su podelile oko 3,4 miliona dinara.

Organizacije koje i dalje odbijaju da se svrstaju u Nacionalnu organizaciju potrošača komentarišu da je, prema uslovima konkursa, bilo jasno čiji će projekti proći.

Na pitanje kako komentariše optužbe na račun NOPS-a, potpredsednik ovog udruženja Goran Papović kaže da je većina tih organizacija koje kritikuju do juče bila članovi NOPS-a, ali su u međuvremenu isključene zbog nepoštovanja etičkog kodeksa.