NBS: Problemi inflacija i potrošnja

Srbiji je potrebna hitna revizija makroekonomske politike, jer su sadašnja ekonomska kretanja nepovoljna za budžet, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On smatra da je potrebno i što pre smanjiti obim i promeniti strukturu javne potrošnje, ali i povećati fiskalne prihode.

To su samo neki od razloga zbog kojih će monetarna politika i dalje ostati restriktivna.

Pad ekonomskih aktivnosti, veća tražnja deviza i smanjena ponuda, odliv sredstava u inostranstvo i ekspanzivna fiskalna politika, samo su neki od razloga koji su doveli do više januarske inflacije nego što je očekivana, smatra guverner Jelašić.

Međutim, visokoj inflaciji su najviše doprinele cene koje određuje država. One su porasle za skoro šest odsto, dok su cene koje se slobodno formiraju više za svega jedan odsto.

“Sve je to rezultiralo januarskom stopom inflacije koja je veća od očekivane. Naše procene polaze od toga da će imati rast potrošačkih cena na nivou od 2,2 odsto. Očekivana visoka inflacija u januaru je najvećim delom rezultat regulisanih cena, i to nafte, lekova, komunalnih usluga, cigareta, PTT usluga”, objašnjava Jelašić.

Osim visoke inflacije, veliki problem Srbije je i potrošnja. Za poslednja dva meseca, prema podacima Narodne banke, trošili smo više, ali ne zbog investicija, već zbog povećane lične potrošnje. To je jedan od razloga zbog kojih je Srbiji potreban aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali oni ne mogu da urade posao umesto nas, poručuje Jelašić.

“Glavni cilj programa sa Međunarodnim monetarnim fondom nije zaduživanje, već prilagođavanje makroekonomske politike. Kreditna linija od MMF-a je kao odobreni minus. Ja sam siguran kao što svi mi koristimo minus samo kad zatreba, niko neće, a ni mi u NBS-u nećemo koristiti odobreni minus da ga stavimo na naš račun, samo zato da bi za to plaćali. A za to, naglašavam, za sada nema potrebe”, rekao je on.

Iako guverner tvrdi da nema potrebe da se uzima novac od MMF-a, od početka godine Narodna banka je prodala 480 miliona evra.

I pored toga, dinar je oslabio za oko četiri odsto.

Guverner Radovan Jelašić smatra da to nije alarmantno, jer je slična situacija i u drugim zemljama koje imaju fluktuirajući kurs.