Provera ekoloških rizika

Milan Milutinović iz Eko-toksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje rekao je da je zbog prošlonedeljne ekološke nezgode u "Beogradskoj industriji piva" počela provera podataka o tome koliko ima opasnih hemikalija na teritoriji Beograda. Izliv 20 tona hlorovodonične kiseline iz pogona BIP-a pokazao je da živimo u gradu opasnih materija.

Pored pančevačke Petrohemije, Rafinerije i Azotare, hemijske industije u Bariču nadomak Beograda, u centru i u naseljenim zonama 70 industrijskih postrojenja proizvodi, koristi ili skladišti opasne hemikalije.

Na Dorćolu radi fabrika boja i lakova "Duga“, na Čukarici skladište "Jugopetrola“, u Zemunu - "Fitofarmacija".

Na listi opasnih objekata su postrojenja "Vodovoda i kanalizacije” u Makišu i Belim vodama, kao i skladišta NIS-a u Ovči i na Čukarici. "Najveći problem je što ne možemo da pretpostavimo gde sve postoji rizik i odakle opasnost u određenim trenucima može da se desi. Pored toga, često se u okviru fabričkih kompleksa nalaze manje skladišta relativno nepoznatih preduzeća koja u manjim količinama skladiše opasne materije” rekao je Milutinović.

U poslednje tri godine u Beogradu i okolini bilo je nekoliko ekoloških incidenata a najveći se dogodio u pogonu "Prve iskre" u Bariču 2006, kada je stradalo troje ljudi.

Najčešći uzroci nezgoda nisu samo štetne materije već i tehnološka zastarelost i nepravilan tretman otpada. Rizici su najveći pri transportu ili neodgovarajućem skladištenju.

Dulić najavljuje niz ekoloških zakona

U Srbiji na 440 mesta u industrijskim postrojenjima koja gotovo ne rade stoje različite vrste opasnog otpada, kaže ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić.

On smatra da su trajno rešenje za njih pogoni u kojima će se opasni otpad uništavati. U svakom gradu u Srbiji postoje divlje deponije, koje su i leglo zaraze.

“Ekološke inspekcije proveravaju da li su pravilno uskladištene, ali to nije rešenje. Srbija će, nadam se veoma brzo, dobti pogon za skadištenje i neutralizaciju opasnog otpada. To radimo u saradnji sa Evropskom unijom", rekao je Dulić.

"Verujem da ćemo ove godine početi da realizujemo jednu donaciju od EU, koja treba da digne to postrojenje. To će delimično rešiti probleme, a trajnije rešenje su inovacije i prestrukturiranje naših tehologija na modernije i čistije tehnologije. Mi ćemo pratiti evropske standarde, ali to podrazumeva i nove investicije i promenu svesti ljudi o količini opasnosti koja danas vreba u starim postrojenjima”, upozorava on.

U akciji "Očistimo Srbiju" ove godine biće, kako kaže ministar Dulić, locirane sve divlje deponije, ali problem je što se u ovom trenutku samo 50 odsto komunalnog otpada sistematski odnosi, zbog nedostatka infrastrukture.

“Nama je ideja da podignemo stepen komunalne infrastukture kroz ovu akciju i da ukažemo ljudima da je bacanje otpada na divljim deponijama akt nepatriotizma i nedovoljne ljubavi prema svojoj zemlji. Kao što držimo čist stan i kuću, dužni smo to da činimo i sa našim ulcama, putevima i rekama", rekao je Dulić.

Apsurd je i da Srbija uvozi reciklirani papir, a našu hartiju bacamo u đubre, kaže ministar i najavljuje za naredne nedelje usvajanje niza ekoloških zakona koji će predstavljati pravu revoluciju za životnu sredinu u Srbiji.