Spoljni dug opterećenje za budžet

Kada se u novembru 2001. godine delegacija tadašnje Jugoslavije predvođena Miroljubom Labusom vratila iz Pariza gde je zemlji otpisano 66 odsto duga prema poveriocima Pariskog kluba, svetska ekonomska kriza nije bila ni na vidiku. Osam godina kasnije, ponovo se otvara pitanje da li je Srbija u stanju da svoje dugove redovno servisira.

"U tom momentu, kad smo mi otpisivali naše dugove, vrednost duga je bila veća od BDP-a i iznosila je 130 odsto. Nakon toga, vrednost duga pala je na negde oko 60 odsto", kaže profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus.

"Problem je što od tog otpisa, pa do danas mi ne možemo da smanjimo iznos u odnosu na BDP. On je stalno nešto iznad te linije od 60 odsto što se smatra kritičnom zaduženošću jedne zemlje", kaže Labus.

Spoljni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 21,7 milijardi evra od čega manje od jedne trećine - 6,6 milijardi, predstavlja dug javnog sektora.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i ujedno član novoosnovanog Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, kaže da je za otplatu duga neophodno kontinuirano podsticati proizvodnju.

"Instrumenti koje Srbija ima jesu odbrana deviznog kursa, dakle mi imamo devizne rezerve i to građani ne smeju da zaborave. S druge strane, imamo obavezu odbrane našeg relativno dobrog statusa kod međunarodnih rejting agencija i međunarodnih kreditora", kaže Šoškić.

"Mi možemo restrukturirati te obaveze sa našim poveriocima, mi možemo emitovati dodatne hartije od vrednosti, kojima možemo finansirati te prispele obaveze, mi možemo takođe i vršiti rebalans budžeta", dodaje Šoškić.

U 2009. godini Srbija treba da otplati oko 587,6 miliona evra spoljnog duga. Dinarska sredstva za otplatu javnog duga su obezbeđena, ali po kursu od oko 84 dinara pa će zbog kursne razlike, najverovatnije morati da dođe do rebalansa budžeta, kaže Miroljub Labus.

"Mislim da će država uredno ove godine da isplati svoje dugove, ali to će da napravi dodatni pritisak na devizno tržište. U svetu se ne misli da ćemo imati bilo kakav difolt vezan za državni dug, ali svet je vrlo skeptičan koliko će korporativni sektor uspeti da dođe do tih sredstava da svoje dugove plati", rekao je Labus.

Ekonomisti kažu da će vraćanjem dugova biti opterećeni i građani, koji dugove u čak 98 odsto slučajeva redovno otplaćuju, dok će najveći problem predstavljati dug privrede koja u 2009. godini, prema rečima Miroljuba Labusa, treba da vrati četiri milijarde evra.