11. jul dan sećanja na Srebrenicu |
| 15. januar 2009. | 13:33 -> 21:25
| Izvor: Beta
|
Strazbur, Sarajevo --
Evropski parlament proglasio je 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici gde su snage bosanskih Srba 1995. ubile oko 8.000 muslimanskih civila.
Tu inicijativu je podržala i Evropska komisija. Tekst je danas usvojen sa 556 glasova za, devet protiv, dok su 22 poslanika Evropskog parlamenta bila uzdržana. EP je zatražio od 27 zemalja članica Evropske unije i od Evropske komisije da podrže tu odluku parlamenta.
"Proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici trebalo bi da bude korak dalje ka pomirenju u BiH, ali i u regionu", ocenila je sinoć komesarka za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner koja je podržala tu inicijativu.
Evroposlanici su zatražili dodatne napore kako bi pred lice pravde bili izvedeni odgovorni za genocid u Srebrenici 1995.
Bivši vojni lider bosanskih Srba Ratko Mladić, koji je pred Haškim tribunalom optužen i za genocid u Srebrenici, i dalje je u begstvu, dok je politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen u julu 2008. i trenutno mu se sudi u Hagu.
Subašićeva: Korak dalje ka pomirenju
Predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa", Munira Subašić navela je da je zadovoljna što je Evropski parlament proglasio 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Subašićeva je zajedno sa poglavarom Islamske zajednice u BiH Mustafom Cerićem u oktorbu prošle godine uručila zahtev predsedniku
EP, Hans-Gertu Peteringu da se usvoji Rezolucija o prihvatanju 11. jula kao dana sećanja na genocid u Srebrenici.
Tekst je danas usvojen u Evropskom parlamentu sa 556 glasova za, devet protiv i 22 uzdržana.
"Proglašenje 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici trebalo bi da bude korak dalje ka pomirenju u BiH, ali i u regionu", ocenila
je sinoć komesar za spoljne odnose Benita Ferero-Valdner, koja je podržala tu inicijativu.
Subašićeva je danas izjavila da "Evropa ne može da vrati mrtve, ali može da pokaže poštovanje prema žrtvama i preživelima srebreničkog genocida".
Ona je rekla da je nezadovoljna što država BiH nikada nije prihvatila istu inicijativu, koju je njeno udruženje više puta dostavljalo Veću ministara i Predsededništvu BiH.
"Od države BiH smo više puta tražili isto, ali verovatno oni koji su činili genocid i koji su u tome pomagali, ne mogu da glasaju protiv sebe. Znamo da danas u institucijama države BiH rade ljudi koju su bili učesnici ili saučescnici zločina u Srebrenici", izjavila je Subašićeva.
Lajčak pozdravio Rezoluciju
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak pozdravio je Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom je 11. juli u Evropi proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
"Preživelim Srebreničanima dugujemo pravdu, a žrtvama sećanje", navodi se u saopštenju Lajčakove kancelarije.
Lajčak je dodao da je Evropski parlament tom rezolucijom dao mogućnost da se upozore sadašnje i buduće generacije da se genocid može desiti u bilo kojem vremenu i na bilo kom mestu.
On je podsetio da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio najgori zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata i istakao da se "odajući počast žrtvama genocida, može pomoći da se umanji bol onih koji još čekaju da saznaju šta se desilo njihovim bližnjim".
"Obeležavanje Dana sećanja na genocid trebalo bi pre svega biti posvećeno njima", naveo je Lajčak u saopštenju.
Podsećajući da je optuženi za ratne zločine Ratko Mladić još uvek slobodan, Visoki predstavnik je istakao da ne može biti trajnog pomirenja niti oporavka dok nalogodavci genocida ne budu uhapšeni.
"Bez istine nema pravde, bez pravde nema pomirenja, a bez pomirenja nema budućnosti", saopštio je Lajčak.
|
pretraži po celom b92.net
English
