Teret krize i privredni rast

Teret globalne finanansijske krize biće raspoređen na socijalno pravedan način, izjavio je predsednik Vlade Mirko Cvetković, obraćajući se privrednicima, sindikalcima i bankarima na skupu održanom povodom borbe protiv ekonomske krize. Ipak, kao i na nekoliko prethodnih sastanaka, nije rečeno kada će konkretne mere početi i da se primenjuju.

Iako su pre samo nekoliko meseci govorili o većem životnom standardu, manjoj inflaciji i boljem životu, na današnjem sastanku članovi vlade su poručili da ipak neće biti finasijskih mogućnosti za ostvarenje svih obećanja.

Premijer Cvetković je poručio da će se novi pristup vlade bazirati na tri ključna principa.

To su jednistvenost, solidarnost i kontinuitet. Takođe, naveo je premijer, Vlada je predvidela i mere za veći privredni rast, i očuvanje radnih mesta. “To znači da ćemo u celoj ovoj situaciji u kojoj smo se naši da nastojimo da najranjiviji delovi stanovništva prođu što lakše mogu. S tim što će taj teret biti ravnomernije raspoređen, u smislu da oni koji imaju više mogu i više da podnesu u odnosu na one koji imaju manje”, kazao je Cvetković.

Kako je jedan od naših osnovnih problema spoljnotrgovinski deficit, vlada je najvila da će najveći deo pomoći biti usmeren ka izvoznicima i domaćim proizvođadžima.

I to naročito onima koji svoje proizvode i usluge izvoze.

Takođe, najavljeno je da i pored krize, država očekuje oko dve milijarde stranih direktnih investicija.

Međutim, verovatno ni to neće biti dovoljno za projektovani privredni rast, koji je i onako skoro duplo manji od prošlogodišnjeg.

“Sada je 3,5 odsto vrlo ambiciozno, imajući u vidu da je čitava Evropska unija ušla u recesiju i da imaju negativan privredni rast. To bi zaista bio istorijski uspeh ako mi napravio 3,5 odsto rasta ove godine. Međutim, moramo da održimo makar postojeći nivo zaposlenosti, ako ne možemo da ga povećamo”, ukazao je Dinkić.

Prioritet Narodne banke Srbije, u ovoj godini, biće prikupljanje domaće štednje, održavanje stabilnosti cena kao i obezbeđivanje kredita privredi, najavio je guverner Radovan Jelašić.

“Narodna banka Srbije priprema mere kako bi najveći deo profita ostvarenog u bankarskom sektoru tokom 2008. godine ostao u Srbiji, u cilju daljeg jačanja bankarskog sektora. Isto tako smo već preduzeli mere u cilju jeftiijeg zaduživanja banaka u inostranstvu”, rekao je Jelašić.

Ulaganje u infrastrukturu je uvek isplativo u uslovima krize, smatraju predstavnici Vlade.

Zato će, kako kažu u ovoj godini jedan od prioriteta biti izgradnja koridora 10.

Svi delimično zadovoljni

Sa današnjeg sastanka privrednika, predstavnika vlasti i sindikata svi su izašli delimično zadovoljni.

Predstavnici sindikata koji su juče najavljivali organizovanje protesta širom Srbije, saopštili su da ipak ima još prostora za pregovore.

S druge strane, državni vrh obećao je realizaciju mera pomoći domaćoj privredi do kraja meseca.

Prijatan razgovor na neki način nagovestilo je prijateljsko pozdravljanje predsednika države sa vodećim privrednicima Srbije, među kojima su bili Miroslav Mišković i Zoran Drakulć.

Predsednik Boris Tadić je upravo saradnju svih učesnika u privredi Srbije označio kao jedino rešenje za uspešnu borbu sa ekonomskom krizom.

Sindikalci koji su zbog otkazivanja primene opšteg kolektivnog ugovora u četvrtak najavili proteste, posle sastanka nagovestili su mogućnost da se pregovori sa drzavom i poslodavcima nastave.

Kako kažu, ovoga puta su u prisutnim privrednicima imali dobre sagovornike.

Da su se sindikati i privrednici dobro razmeli, potvrdio je i jedan od vodećih privrednika Srbije, vlasnik Ist Pointa Zoran Drakulić.

On je objasnio da domaća privreda bez pomoći drzave neće moći da sačuva radna mesta, ali da je i pored toga realno očekivati otpuštanja u prvom kvartalu ove godine.

Domaći privrednici očekuju od drzave da uradi ono sto su već mnoge zemlje u uslovima ekonomske krize uradile, a to je da daju stimulans srpskoj privredi.

Na sastanku im je rečeno da bi paket mera koji je vlada obećala, mogao biti realizovan do kraja januara.

Inače, na sastanku u Palati Srbije Vladu su predstavljali premijer Mirko Cvetković i vicepremijeri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić i ministaka finansija Diana Dragutinović, a u razgovorima sa sindikatima i poslodavcima učestvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić i guverner NBS Radovan Jelašić.

U razgovorima su učestvovali predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS "Nezavisnost", Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije, bankarski stručnjaci i privrednici, među kojima i vlasnici velikih kompanija Miroslav Mišković i Zoran Drakulić.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je za Srbiju u 2009. godini najvažnije da očuva produktivna radna mesta i stabilnost u društvu.

"Ovo je godina u kojoj moramo konzervirati i očuvati naše kapacitete. Svi moraju pokazati odgovornost i svest o dubini problema sa kojima se suočava svet", kazao je on novinarima u pauzi skupa najviših srpskih državnika i privrednika, bankara i sidikata o ekonomskoj krizi.

Tadić je kazao da Srbija 2009. godinu ne može da posveti razvoju, ali da je očuvanje radnih mesta danas najteži zadatak.

Predsednik je ocenio da je veoma pozitivno što skupu pristustvuju predstavnici sidikata, navodeći da njihovo mišljenje mora biti uzeto u obzir jer oni govore o objektivnim teškoćama sa kojima se zbog krize suočavaju građani.

Dinkić: Štrajkovi bi bili kontraproduktivni

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je danas da bi štrajkovi radnika u uslovoma ekonomske krize bili kontraproduktivni i da bi doveli, ne do poboljšanja položaja zaposlenih, već do gubitka postojećih radnih mesta.

"Da bi Srbija izbegla udar krize, neophodan je široki društveni konenzus oko svih mera koje budemo diskutovali i dogovorili", rekao je Dinkić na sastanku predstavnika Vlade Srbije sa poslodavcima i sindikatima.

On je istakao i da u ovom trenutku nema prostora, odnosno finansijskih mogućnosti, za ostvarenje svih socijalnih mera na kojima insistiraju sindikati.

Dinkić je rekao da bi Srbija u ovoj godini mogla da očekuje oko dve milijarde dolara direktnih stranih investicija.

Čanak: Snižavanje praga zahteva

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je da su sindikati spremni da kroz pregovore s predstvanicima privrede "snize prag zahteva", kako bi se zajedničkim naporima prevazišli problemi izazvani ekonomskom krizom.

Čanak je, posle prvog dela razgovora s predstavnicima Vlade i privrednicima, rekao da spremnost privrednika na pregovore ohrabruje, što ne treba odbiti ni na koji način.

On je u izjavi novinarima ukazao da su privredenici na skupu izneli veoma ozbiljne probleme, čijem prevazilaženju svako treba da da doprinos.

"Ako je to odustajanje od maksimalističkih zahteva, mi smo spremni, ali samo kroz pregovore, a ne kroz političke parole", rekao je Čanak.

On je naveo da su predstavnici privrede, među kojim su bili Miroslav Mišković, Zoran Drakulić i direktor "Bambija" Miroslav Miletić, na sastanku kazali da, za sada, nema opasnosti od otpuštanja radnika, ali da, ukoliko budu prinuđeni, neće oklevati da posegnu i za takvim merama.

Branislav Èanak (FoNet, arhiv)

Čanak je prethodno ocenio da na današnji skup posvećen prevazilaženju posledica ekonomske krize teško može da dovede do konkretnijih dogovora, jer je odustan resorni ministar Rasim Ljajić.

"Ministar je poslednji koji je smeo da izostane danas, imajući u vidu šta se dešava u njegovom resoru", rekao je Čanak novinarima u Palati Srbije.On je naveo da je shvatio da je poruka sa ovoga skupa, koji je nazvao manifestacijom, da se ne nastavljaju štrajkovi radnika jer od toga zavise strana ulaganja.

"Hoću na kraju godine da vidim da je stiglo dve milijarde dolara investicija zato što nije bilo štrajkova... A šta ćemo ako ne stignu, ko je onda kriv", rekao je Čanak.

On je naveo da očekuje "pravo pregovaranje i zaključivanje konkretnih sporazuma", zapitavši šta će biti ako se ne ispune očekivanja u vezi sa stranim investicijama.

Čanak je rekao da je vidljivo da su mere koje se preduzimaju pre svega usmerene za obezbeđivanje povoljne klime za poslodavce i da se gubi iz vida težak položaj radnika.

"Opšti kolektivni ugovor bi mogao da unapredi klimu za strana ulaganja uz redukovanje nekih stavki, ali da bude na nuli (povećanje regresa i toplog obroka) je apsolutno apsurdno", rekao je on.

Istovremeno, Sindikat pravosuđa Srbije zatražio je od ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića da podnese ostavku zbog odluke o stavljanju van snage Opšteg kolektivnog ugovora.

U današnjem saopštenju Sindikat pravosuđa Srbije navodi se da Ljajića "glumi pregovore i traži razumevanje sindikata, nudi kompromis, navodno, saosećajući sa ugroženim radnicima, dok je istovremeno, unapred, proračunato doneo Odluku o stavljanju van snage odluke o primeni Opšteg kolektivnog ugovora".

Jelašić: Najveći izazov povećanje štednje

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je na današnjem sastanku da je jedan od najvećih izazova u ovoj godini povećanje domaće štednje, što će zavisiti od mera Vlade Srbije i poverenja građana u bankarski sektor.

Drugi izazov, prema njegovim rečima, jeste dostizanje privrednog rasta od 3,5 odsto.

"Važno je da Vlada pripremi mere kako bi delovala u slučaju da taj rast bude manji od predviđenog", rekao je Jelašić.

Treći izazov ove godine, prema njegovoj oceni, jeste aranžman koji je Srbija ugovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), radi predostrožnosti, čime je Vlada pokazala da je odgovorna i da vodi transparentnu monetarnu politiku.

Jelašić je zaključio da bi to moglo da utiče i na privlačnje stranih investicija.