Preti kriza izvoza

Naime, iako je izvoz za trećinu veći nego u 2007, uvoz robe iznosi 20 milijardi dinara. Izvoz je krajem 2008. počeo da opada, a procene kažu da će se 2009. suočiti sa još većom krizom. Razlozi za to su smanjena tražnja na tržištima gde najviše izvozimo, ali i činjenica da Srbija uglavnom izvozi robu koja je podložna berzanskim kretanjima.

Kompanija "Hipol" iz Odžaka već trideset godina bavi se proizvodnjom polipropilena i brizganih prozivoda za industriju. Većinu proizvoda plasira na tržište Evropske unije, pa se kriza tog tržišta već sada odrazila na njihovo poslovanje.

"U ovom trenutku, izlazak na tržište Evropske unije značajno je otežan. Kriza nije samo pogodila autoindustriju, pogodila je i sve ostale prateće industrije", kaže Vladan Šotra iz "Hipola".

"Polipropilen kao sirovina se koristi i u tim segmentima industrije tako je da u ovom trenutku velika kriza", ukazao je on.
Snaga srpskog izvoza sada je svega 870 evra po stanovniku, dok susedna Bugarska ima 1,750 evra po stanovniku, a Slovenija čak 9.600 evra, što je 11 puta više.

Ekonomista Nikola Tasić kaže da prognoze za 2009. koje se tiču izvoza iz Srbije nisu najsjajnije i to iz više razloga.

"Prva je pad bruto domaćeg proizvoda Evropske unije, što samim tim znači da će Evropljani biti siromašniji. Ceo svet će biti siromašniji, biće manje tražnje za našim izvozom, to će biti negativnan trend", upozorava Tasić.

"Pozitivan trend je to da smo možda jeftiniji u poređenju sa Češkom, Mađarskom i tako dalje, ali možda ne dovoljno jefitniji da bi se neko opredelio za srpski proizvod", smatra on.

Osnovni metali, prehrabmeni proizvodi i piće čine 46 odsto izvoza iz Srbije, a čak dve trećine izvoza koncentrisao je u četiri zemlje: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Nemačku i Italiju.

Takva specijalizacija može biti dobra, ali se u vreme krize pokazuje kao velika slabost, kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

"60 odsto izvoza proizilazi iz šest sektora naše ekomije, a to su sektori koji su izloženi međunarodnim kretanjima, jer radi se uglavnom o berzanskoj robi. Nema dovoljno srpskog znanja i dodate vrednosti koje su ugrađene u te proizvode", objašnjava Đelić.

Predstavnici Vlade, međutim, ne najavljuju rešenje putem podsticaja dodatne proizvodnje i izvoza, već kroz pomoć u vidu kreditne linije od 250 miliona evra za očuvanje likvidnosti domaćih izvoznika. Kompanije poput Goše Fom, koji 70 odsto svoje proizvodnje prodaju na stranom tržištu, ipak ne žele da čekaju kreditnu pomoć države.

Oni smatraju da za smanjenu tražnju na poznatim tržištima može da se nađe alternativno rešenje.

"Snaga naše firme je da se u vrlo kratkom roku preusmerimo na ona tržišta i na one programe gde postoje investicije", kaže Aleksandar Živković iz "Goše Foma".

"Svi znamo da je oblast energetike jedna od dominantih oblasti gde će biti investicije. Mi smo tu stalno pristuni, tako da ćemo pokušati da povećanim učešćem u oblasti energetike prevaziđemo taj problem", rekao je Živković.

Inicijativa da se pronađu druga tržišta ipak je retka među privrednicima.

Srbija, podsetimo, do sada nije iskoristila ni postojeće pogodnosti koje ima sa pojedinim zemljama kao što je Rusija.

Naime, Srbija ima najveći spoljnotrgovinski deficit sa tom zemljom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, ali i zbog toga što izvoznici iz Srbije nedovoljno koriste bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini.