Đinđića izbrisali iz istorije

Direktor Slobodan Gavrilović izjavio je da biografija pokojnog premijera Zorana Đinđića nije ušla u spisak ličnosti koje su obeležili modernu srpsku istoriju jer je on obeležio početak 21. veka, a ne 19. i 20. vek, za koje su pravljene Biografije.

Na konferenciji za novinare, Gavrilović je rekao da je Đinđić obeležio početak 21. veka jer je bio premijer od 2001. do 2003. godine, i da, kao velikog reformatora, niko neće moći da ga izostavi prilikom pisanja tog dela istorije, ali da je do sada obrađivan period od početka 19. do kraja 20. veka.

"Zoran nije obeležio poslednju deceniju 20. veka. Tu deceniju je obeležio Slobodan Milošević", kazao je Gavrilović.

Gavrilović je dodao da su apsurdne optužbe da je Đinđićeva biografija izostavljena zbog ličnog sukoba koji su imali i kazao da je smenjen sa mesta šefa poslaničke grupe Veća građana u saveznom parlamentu tri dana nakon njegovog ubistva.

O tome ko se nalazi na spisku nije bila upoznata ni predsednica Stručnog saveta za ocenu radova u okviru ovog projekta, Dubravka Stojanović, kaže direktor Glasnika.

On, međutim, ne želi da kaže ko je napravio spisak.

"Ja sam rekao da svu odgovornost preuzimam na sebe", rekao je Gavrilović.

Istoričarka Ljubinka Trgovčević za B92 kaže da bi u modernoj srpskoj istoriji Zoran Đinđić, zbog svog rada i žrtve koju je podneo, morao da ima svoje mesto, a projekat "Glasnika" je upravo tako glasio.

Ona, međutim, smatra da projekt ima još manjkavosti, kao što je kratak rok od šest meseci koliko je dato za pisanje biografija.
"Rok koji su stavili dokazuje da je reč o nekom brzopletom projektu koji nije ni promišljen niti stručno utemeljen", kazala je Ljubinka Trgovčević. U "Službenom glasniku" objašnjavaju da je ideja projekta bila da se suprotstave biografije značajnih ličnosti određenog perioda.

Jedna od zamerki koja je, kako kažu, veoma važna je i to da na spisku nema žena. Rasprava o ovom projektu biće otvorena u januaru, a u "Glasniku" ne znaju koliko će da traje.

Koga ima

Među 30 ljudi koji su obeležili modernu srpsku istoriju, u okviru Glasnikovog projekta "Biografije", uvršćeni su Slobodan Milošević i Ivan Stambolić, ali ne i Zoran Đinđić, preneli su ranije mediji.

Na spisku ličnosti koje su obeležile modernu srpsku istoriju, a čije je biografije Službeni glasnik nameravao da objavi bili su Karađorđe Petrović, Prota Mateja Nenadović, Božidar Grujović, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić, knez Aleksandar Karađorđević, Vladimir Jovanović, Mihailo Obrenović, Svetozar Marković.

Biografije su, prema tom predlogu, zaslužili i Milan Obrenović, Nikola Pašić, Aleksandar Obrenović, Gavrilo Princip, Dimitrije Mitrinović, Petar I Karađorđević, Dimitrije Tucović, Ljubomir Davidović, Aleksandar Karađorđević, Pavle Karađorđević i Milan Stojadinović.

Na spisku Glasnika našli su se i Slobodan Jovanović, Petar II Karađorđević, Josip Broz, Dragoljub Mihailović, Dragoljub Jovanović, Milovan Đilas, Koča Popović, Ivan Stambolić i Slobodan Milošević.

LDP: Smeniti rukovodstvo "Službenog glasnika"

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović zatražio je od premijera Mirka Cvetkovića da smeni organe upravljanja i kompletno rukovodstvo Javnog preduzeća "Službeni glasnik".

Jovanović je, u pismu premijeru, obrazložio zahtev za smenu "zbog propusta prilikom pripreme edicije 'Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju', u kojoj nije bilo mesta za ime i biografiju premijera Zorana Đinđića".

Jovanović je naveo da je "'Službeni glasnik' javno preduzeće i Vlada snosi odgovornost za njegov rad", saopštio je LDP.

"Đinđić je mesto u srpskoj istoriji obezbedio onim što je u Srbiji uradio. To ne moraju da potvrđuju samozvani stručnjaci koji u ovom poslu vide priliku da ostvare ličnu korist", istakao je Jovanović.