Jelašić: Roba treba da ima kupce

"Ne bi trebalo očekivati podršku države i banaka preduzećima koja proizvode za lagere i čekaju bolja vremena, već samo onima koja rade za poznatog kupca i za čiju robu postoji tražnja", rekao je Jelašić u intervjuu za agenciju Beta.

On je naglasio da tek treba da se definišu tačni uslovi po kojima će se odobravati krediti uz garancije države, za koje će u budžetu Srbije za 2009. godinu biti obezbeđeno 50 milijardi dinara.

O uslovima za te pojazmice, koje sa Vladom Srbije definiše centralna banka, kako je dodao, izjasniće se i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji sredinom januara treba Srbiji da odobri novi aranžman iz predostrožnosti u visini od oko 520 miliona dolara.

"Prošla su vremena uzimanja kredita samo da bi se proizvodilo i svi treba da znaju da roba mnogo košta i da niko neće da finansira zalihe već plasmane", upozorio je guverner.

Centralna banka će, kako je najavio, učiniti sve da u idućoj godini, zbog svetske finansijske krize, ne dođe do smanjenog obima kreditiranja privrede u Srbiji.

Jelašić je naglasio da je dobra vest što će Evropska unija obezbediti pomoć za banke matice iz EU koje su osnivači i banaka koje posluju u Srbiji, što je dodatna sigurnost za stabilnost domaćeg finansijskog sektora i mogućnost za lakši pristup dodatnim izvorima finansiranja srpske privrede.

Ne postoji ospasnost, kako je naveo guverner, da država, kao i preduzeća u Srbiji, iduće godine ne budu mogla da otpaćuju dug prema inostranim kreditorima.

"Za otplatu spoljnog duga u idućoj godini, čak i ukoliko bi imali malo verovatan scenario da izostane refinasiranje i novo zaduživanje, bila bi potrebna polovina sadašnjih deviznih rezervi, koje iznose više od devet milijardi evra", rekao je Jelašić i dodao da je, prema tom pokazatelju, Srbija u povoljnijoj situaciji od susednih zemalja.

U 2010. godini će, kako je upozorio, biti veći pritisak na devizne rezerve jer za napatu dospeva veći iznos spoljnjeg duga.