Knjiga Del Ponteove na srpskom

U knjizi Del Ponteova prvi put govori o otmicama i trgovini organima Srba na Kosovu i severu Albanije, o čemu je izveštavala i specijalna ekipa B92. Ona tvrdi i da su Mladić i Karadžić bili locirani, ali da zbog pritisaka svetskih sila nisu mogli da budu uhapšeni.

Del Ponteova u knjizi navodi da joj je šef američke tajne službe CIA Džordž Tenet obećao pomoć u lovu na Radovana Karadžića i Ratka Mladića, da bi se kasnije ispostavilo da je opstruira.

Na više od 300 strana bivša tužiteljka govori o radu na pronalaženju i procesuiranju ratnih zločina i zločinaca sa prostora bivše Jugoslavije, o sastancima sa političkim liderima i izaslanicima tajnih službi.

Knjiga Del Ponteove otkriva niz problema sa kojima se ona susretala tokom rada u Tribunalu, političke pritiske svetskih sila, "zidove ćutanja" na koje je nailazila kod svih političara sa kojima se susretala na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u Zapadnoj Evropi i Americi.

Otkriva i obilje dokaza i informacija koje mogu dovesti do izvršilaca ratnih zločina, ali i zločine kojima nije stigla da se bavi, kao što su trgovina organima civila otetih na Kosovu, zatim o tome kako ne može goniti NATO za ratne zločine jer je jedna od uloga NATO da hapsi zločince...

Knjiga "Gospođa tužiteljka - suočavanje s najtežim ratnim zločinima i kulturom nekažnjivosti" ima trinaest poglavlja, a čak pet poglavlja nose naziv "Natezanje sa Beogradom".

O knjizi Del Ponteove govorila je njena bivša portparolka Florans Artman iako se govorilo da su njih dve u sukobu.

Uèesnici predstavljanja knjige (Beta)

Nekadašnja portparolka Del Ponteove Florans Artman, protiv koje se vodi postupak pred tim tribunalom zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, izjavila je da je u knjizi mnogo toga prećutano i da ona treba da se "čita i između redova".

"Volela bih da je (Del Ponteova) išla i dalje u pisanju, ali je važno da je predstavila svoje viđenje i reakcije na događaje, kao i percepciju rada institucije međunarodnog prava kakav je Haški tribunal", kazala je Artmanova.

Ona je istakla da Haški tribunal nije politički sud, već sud koji radi u političkom okruženju, a politika i pravosuđe se ne mogu razdvojiti.

Del Ponteova je tokom svog rada više od svih pokušavala da ne podlegne političkim pritiscima i da istraje do kraja u procesuiranju svih učinilaca zločina, ali nije uvek uspevala, napomenula je Artmanova.

Urednik knjige Marko Vidojević objasnio je da knjiga otkriva i veliku nemoć međunarodnog pravosuđa da sprovede zakone koje su moderne zemlje potpisale, ali i da svedoči o gotovo fanatičnom angažmanu i želji autorke da što više optuženih za ratne zločine privede pravdi.

"Budući da sam i sam pravnik, ova knjiga, prema mom mišljenju, otkriva sav apsurd međunarodnog prava. Mislim da je za ovu zemlju, za ovaj grad najbitnije to što će moći da vidi", kaže on.

"Ono što će nam biti interesantno je da pitamo Karlu Del Ponte šta joj bi da ovako brzo napiše memoare, pogotovo s obzirom da je to još uvek osetljivo političko i pravno pitanje", rekla je Jasmina Seferović, koautorka serijala B92 (Re)akcija o trgovini organima na Kosovu.

Gost na predstavljanju knjige i urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm naveo je da je knjiga Del Ponteove priča o ratu i njegovim posledicama, kao i ljudima koji su ga vodili.

"Svet se menja, međunarodna zajednica je cinična, velike sile koje su stajale iza Haškog tribunala imale su svoje interese u ratu i posle njega, a knjiga bivše glavne tužiteljke Tribunala otkriva na šta je sve nailazila u radu s političarima 'iza zatvorenih vrata, a šta vani'", rekao je on.