20. novembar 2008. | 01:24 -> 20:52
| Izvor: Tanjug
Miroslav Lajčak (FoNet, arhiv)
Brisel --
Savet za primenu mira u BiH podržao je u Briselu strategiju EU za preuzimanje ključne uloge u BiH, uz postavljanje specijalnog predstavnika EU u toj zemlji.
Odluka o tome bi trebalo da se usvoji u martu iduće godine, saopštio je danas u Briselu visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak. Upravni odbor Saveta je ocenio da je sporazum koji su u Odžacima postigle tri ključne stranke, "veoma dobro polazište" za jačanje institucija i sposobnosti za pridruživanje BiH EU.
Taj dogovor o reformi ustava, popisu stanovništva, državnoj imovini i o distriktu Brčko treba i pretvoriti u zakone i privoleti preostale dve vladajuće stranke koje mu se protive, da ga podrže.
Lajčak je rekao da je "Savet za primenu mira pozvao vladajuću bosanskhercegovačku koaliciju da stane iza inicijative tri partijska prvaka i da tu političku obavezu pretoči u opipljive zakone".
"Sprovođenje takvog dogovorenog programa bi značilo da se može ostvariti značajan napredak, čime bi se dovršio posao ovog Saveta za sprovođenje mira i stvorila povoljna atmosfera u zemlji", izjavio je Lajčak.
Visoki predstavnik za BiH je rekao agenciji Beta da će na idućem sastanku Saveta, marta iduće godine, biti ocenjeno da li su ispunjeni i preostali uslovi da se sa "dejtonskog upravljanja" Bosnom i Hercegovinom pređe na ključnu ulogu EU što bi uključilo i postavljanje posebnog izaslanika EU.
Ostaje da se vidi da li je to ostvarivo i kakva bi ovlašćenja imao predstavnik EU za BiH, što je "samo ovlaš dotaknuto" danas na zasedanju Saveta, izjavio je on.
Savet za primenu Dejtonskog sporazuma je ukazao da se to može postići samo ako se ostvare postavljeni ključni uslovi iz tzv "plana pet plus dva" s ciljem da se bolje ustroji i ojača država BiH.
Dosad to nije ostvareno, tako da će visoki predstavnik za BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma nastaviti svoj mandat i u 2009. godini.
Lajčak je preneo ocene da su naspornija pitanja državne imovine i distrikta Brčko, ali smatra da se i to može rešiti do marta.
Savet je podvukao da ne može biti jednostrane podele BiH, niti jednostranog ukidanja entiteta, konkretno: Republike Srpske, ukazavši na to da su se u proteklom razdoblju, kako iz Banjaluke, tako i iz Sarajeva, nastavili napadi na državne i dejtonske institucije.
Rukovodstvo BiH, zaključak je zasedanja, nije u potpunosti posvećeno koracima za približavanje EU i Savet je sinoć u Briselu liderima te zemlje predočio da jačanje državne strukture i sposobnost BiH da se približi EU, koče spore reforme, podele i retorika koja troši snagu.
U saopštenju Saveta za primenu mira se, pored ostalog, "pozdravlja hapšenje od Haškog suda optuženog Radovana Karadžića" i "pozivaju nadležne vlasti Bosne i Hercegovine da ispune obaveze međunarodnih zakona o punoj saradnji s Haškim sudom".
"I to tako", kako je podvučeno, što će vlasti BiH "pomoći neodložnom hapšenju optuženika Haškog suda, uključujući Ratka Mladića, uz uništenje mreže koja mu pomaže, kao i time da se pobrinu za zaštitu svedoka".
Oprečni stavovi lidera BiH
Politički lideri u BiH izneli su na sastanku Saveta za primenu mira u Briselu, oprečna mišljenja o ključnim pitanjima vezanim za funkcionisanje i budućnost BiH.
S druge strane, politički direktori Saveta za primenu mira pružili su sinoć punu podršku nedavnom sporazumu iz Odžaka i zatražili od lidera da ga primene. “Vreme je da shvatimo da promene moraju da dođu iz BiH. Ako neko očekuje revolucionarne zahvate koji će doći spolja u BiH, to je gubljenje vremena i stvaranje jednog ćorsokaka koji nije dobar ni za koga“, izjavio je Nikola Špirić, predsedavajući Saveta ministara BiH.
“Brine me što smo večeras pokazali različite stavove oko ključnih pitanja“, izjavio je Dragan Čović, predsednik Hrvatske demokratske zajednice.
Sulejman Tihić, predsednik Stranke demokratske akcije, izjavio je da je “činjenica da smo se prikazali u jednom lošem svetlu, sa razlikama koje su bile još veće nego što su u stvarnosti“.
“Očito je da će Savet za primenu mira biti još zabrinutiji nakon današnjeg sastanka“, ocenio je on, i istakao da “postoje razlike o opstanku OHR, ali i da se retorika iz BIH prenela na sastanak“.
Predsednik Stranke za BiH Haris Silajdžić izjavio je da se “ne sme dozvoliti da ispod Dejtonskog kišobrana raste Miloševićev projekat“.
“Građani koji su glasali za mene vrište 'ne'. To svi treba da znaju", rekao je Silajdžić.
Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić izjavio je da su stavovi poput Silajdžićevih "kontraproduktivni".
“Naši lideri previše ozbiljno shvataju sastanak Saveta za primenu mira, odnosno kao mesto na kojem moraju da uveravaju druge u svoje stavove. To je potpuno kontraproduktivno jer to više niko iz međunarodnih institucija ne želi da čuje", rekao je Ivanić.
On je istakao da će se tranzicija koja će dovesti do zatvaranja OHR završiti “kada to odluči međunarodna zajednica“.
20. novembar 2008. | 22:12
Predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata osudili su najavu zamrzavanja zarada i zatražili od vlade dijalog o socijalno ekonomskoj situaciji u zemlji.
20. novembar 2008. | 21:56
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad izjavio je u Novom Sadu da nema pune evropske integracije zemalja jugoistočne Evrope, bez saradnje i razumevanja.
20. novembar 2008. | 21:50
Premijer Kosova Hašim Tači ponovio je da je plan UN od šest tačaka neprihvatljiv za Prištinu. Ambasadori Britanije, Rusije i SAD dale podršku planu UN.
20. novembar 2008. | 21:27
Vlada Srbije odlučila je da započne proceduru podnošenja protivtužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.
20. novembar 2008. | 20:45
Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama postavio je troje bivših saradnika Bila Klintona za savetnike u pripremi za ulazak u Belu kuću 20. januara.
20. novembar 2008. | 20:39
Javno preduzeće “Srbijagas“ odlučilo je da svim distributerima odobrava odloženo plaćanje od šest meseci za 37,5 odsto ukupnog zaduženja za gas.
20. novembar 2008. | 20:37
Granične policije balkanskih zemalja potpisale su u Skoplju memorandum o razumevanju o saradnji u suzbijanju ilegalne migracije.
Raspadom SFRJ profitirali samo Slovenci Slovenija je u poslednje dva decenije zadržala poziciju najrazvijenije države na području bivše Jugoslavije, a svoju prednost, izraženu kroz
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
English
i slušajte u novom prozoru
