Dinar na najmanjoj vrednosti

Dinar će sutra oslabiti u odnosu na evro za 70 para, pa će zvanični srednji kurs biti 87,6 dinara za evro, što je najniža vrednost dinara od početka godine. Narodna banka Srbije danas nije intervenisala na međubankarskom tržištu, a od početka novembra je prodala 132 miliona evra.

Dok guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić očekuje da će dinar početi da jača, u Udruženju banaka smatraju da je slabljenje kursa dinara direktna posledica događanja van zemlje, jer je zbog svetske krize smanjen priliv novca iz inostranstva.

Od početka novembra Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom deviznom tržištu 132 miliona evra kako bi sprečila prevelike dnevne oscilaciju kursa i doprinela usklađivanju odnosa ponude i tražnje.

Kontrola kursa nije cilj intervencija NBS, ponovio je više puta guverner Radovan Jelašić. On smatra da je pad vrednosti dinara psihološki, i očekuje jačanje nacionalne valute.

"Ja mislim da na njega, pre svega, sada utiču psihološki efekti, ali mi se ne rukovodimo time šta se dešava na dan-dva. Na srednji rok, mi smo sigurni da će ponovo doći do jednog određenog jačanja dinara. Ali, kada će to biti i u kojoj meri, to će tržište na kraju da odluči", kaže guverner NBS. S druge strane, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da dinar pada zbog stanja svetske ekonomije.

On je negirao da banke špekulišu kursom dinara, ističući da one nemaju motiva da to čine, već im je, naprotiv, interes da kurs bude stabilan.

Za prvih deset meseci kurs evra porastao je za 7,3 odsto, a inflacija za osam odsto, dodaje Dugalić. Takođe, od početka godine veća je za 16, 9 odsto nominalna zaduženosti građana.

Ali, kako kaže, građanima Srbije ne preti dužnička kriza, jer realano zaduženje građana nije veliko kada se uzme u obzir pad vrednosti dinara i inflacija.

"Osam procenata uticaj inflacije i 7,3 procenta uticaj povećanja kursa - to je 15,3 procenta, a rast zaduženosti građana je 16,9 procenata, nominalno. Drugim rečima, realno zaduženje građana je povećano za 1,6 procenata za 10 meseci", rekao je Dugalić.

"Smatramo to vrlo umerenim rastom i ona kreditna ekspanzija koja je postojala u 2007. godini je praktično zaustavljena", kaže on.

Prema vrstama kredita, stanovnici Srbije najviše su zaduženi, sa 151,4 milijarde dinara, za stambene kredite i one za adaptaciju stanova i kuća, 114,1 milijardu.

Poređenja radi, za poljoprivredu uzeto je kredita u vrednosti od 19,1 milijarde dinara.