Predsednik Kine u poseti Kubi

U vreme finansijske krize, Kina ulaže velika sredstva u zemlje proizvođače različitih dobara, a jedna od njih je i Kuba. Posle Sjedinjenih Država, sa kojima ostvaruje trgovinsku razmenu vrednu dve i po milijarde dolara, Kina je, uz Venecuelu, drugi po veličini ekonomski partner Kube.

Dvojica predsednika Hu Đintao i Raul Kastro, potpisali su ugovor o izvozu kubanskog šećera i nikla u Kinu. Kubanci bi od azijskog saveznika trebalo da dobiju hranu i građeviski materijal, preko potreban za obnovu kuća porušenih u tri uragana koji su ove godine pogodili karipsku zemlju.

Zvanična ceremonija potpisivanja sporazuma o ekonomskoj sardanji treba da omogući realizaciju druge faze ugovora o kineskom kreditu u iznosu od 350 miliona dolara, namenjenom renovirnju kubanskih bolnica.

Lideri dveju zemalja su se i zvanično obavezali da jačaju saradnju Havane i Pekinga.

Kineska vlada obećala je kubancima pomoć u obnovi zastarelih luka, što je veoma važno za zemlju koja sve uvozi pomorskim putevima.

Nije poznato koliko će novca Kubanci prvo morati da vrate pre novih zaduživanja. Havana je od Pekinga već uzela veliki kredit i ima prilične poteškoće u otplati zbog štete koje su naneli uragani Ajk i Gustav.

Kineski predsednik zahvalio se Kubi jer je poslala tim lekara da pomognu posle prošlogodišnjeg razornog zemljotresa.

On je podsetio i da se na Kubi školovalo oko dve hiljade kineskih studenata.

Praveći društvo uglednom gostu u obilasku škole za studente iz Kine, Raul Kastro je otpevao poznatu pesmu o Kini i Mao Cetungu, koju je naučio 1953. dok je putovao po svetu.

Okupljeni kineski studenti prvo su se zbunili, ali su mu se brzo pridružili.

U eri hladnog rata Kuba je potpuno prekinula veze sa Kinom, sledeći primer Sovjetskog saveza.

Posle pada Berlinskog zida, okolnosti su se promenile.

Poseta predsednika Kine podstakla je spekulacije da bi Raul Kastro mogao da primeni kineski model ekonomskih reformi kada u februaru postane predsednik.

Kina je pre tri decenije počela ekonomske reforme koje su podrazumevale otvaranje tržišta, ali i nastavak stroge državne kontrole.